PRES-KONFERENCIJA POVODOM 2. DECEMBRA, MEĐUNARODNOG DANA UKIDANJA ROPSTVA
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ukidanja ropstva (2. decembra), NVO ASTRA JE organizovala pres-konferenciju Trendovi i izazovi u borbi protiv trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu, na kojoj je dat presek i kratka analiza stanja na polju borbe protiv trgovine ljudima u regionu, sa posebnim osvrtom na zajedničke i pojedinačne trendove i izazove na polju borbe protiv trgovine ljudima u zemljama regiona. Posebna pažnja bila je posvećena pitanju uvođenja institucije nacionalnog izvestioca, nezavisnog organa za praćenje stanja i kretanja na polju trgovine ljudima, uključujući i praćenje rada vladinih i nevladinih aktera, i efekata primene i sprovođenja zvaničnih politika vezanih za borbu protiv trgovine ljudima i poštovanje prava žrtava u institucijama sistema i van njih.
Na pres-konferenciji govorile su predstavnice nevladinih organizacija-liderki na polju borbe protiv trgovine ljudima u regionu, a koje ujedno, pod vođstvom NVO ASTRA, partnerski učestvuju u sprovođenju regionalnog projekta BALKANS ACT NOW!, čiji sastavni deo čini i pokretanje inicijativa za uvođenje nacionalnih izvestilaca za oblast trgovine ljudima.
Govornice:
1. Maja Raičević, Centar za ženska prava, Crna Gora
2. Stojna Dimiskovska, Otvorena porta La Strada, Severna Makedonija
3. Amela Efendić, Međunarodni forum solidarnosti EMMAUS, Bosna i Hercegovina
4. Jasmina Krunić, ASTRA, Srbija
Moderatorka: Marija Anđelković, ASTRA
TRGOVINA LJUDIMA REGION – opšti trendovi
- – Od svih oblika trgovine ljudima najzastupljenija je ona koja se odvija sa ciljem seksualne eksploatacije i obuhvata oko 80% zabeleženih slučajeva, zatim slede prinuda na prošnju, prinuda na vršenje krivičnih dela, prinuda na brak, radna eksploatacija…
- – Radna eksploatacija, kao vid trgovine ljudima je u porastu, što je u skladu sa trendom globalnih ekonomski motivisanih migracija, a u kojima zemlje Balkana, odnosno njihovi stanovnici, aktivno učestvuju.
- – Najveći procenat, preko 80%, žrtava trgovine čine osobe ženskog pola, žene i devojčice, najčešće seksualno eksploatisane. Broj muškaraca – žrtava trgovine ljudima je takođe u porastu, i to su najčešće žrtve radne eksploatacije.
- – Sve je veći procenat dece, odnosno osoba mlađih od 18 godina, među žrtvama i iznosi oko 40%. Starosna granica žrtava je svuda sve niža i za devojčice iznosti 12-13 godina.
- – Interna trgovina ljudima, odnosno trgovina koja se odvija unutar granica jedne zemlje (od grada do grada), sve je zastupljenija u svim zemljama Balkana. Ovo ne znači da nema prekogranične trgovine. Nakon ulaska Rumunije i Bugarske u EU, putevi trgovine ljudima, pa automatski i poreklo žrtava se izmenilo. Pre dvadesetak godina većinu žrtava su činile državljanke Moldavije, Rusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije, danas su to, što se Srbije tiče, uglavnom naše državljanke. Slično je i u ostalim zemljama regiona.
- – Migrantska kriza donela je nove izazove što se tiče borbe protiv trgovine ljudima, i ovim problemom naročito su zahvaćene Srbija, Makedonija i sada Bosna i Hercegovina, koje beleže velike prilive migranata. Posebno osetljivu grupu čine deca koja putuju bez pratnje odraslih. Ova situacija zahteva prilagođavanje čitavog antitrafiking mehanizma, uspostavljanje posebnih indikatora za identifikaciju žrtava trgovine ljudima među migrantima, i ceo novi sistem usluga o kojima se do tada nije razmišljalo, a koje su neophodne kako bi se žrtvama trgovine ljudima iz migrantske populacije pružila pomoć.
- – Broj identifikovanih žrtava varira od zemlje do zemlje regiona, ono što je zajedničko za sve zemlje Balkana je da je ovaj broj daleko od realnog i da iznosi, pretpostavlja se na osnovu broja žrtava identifikovanih u zemljama sa jačim preventivnim merama i sistemom zaštite, tek njen deseti deo.
Broj formalno identifikovanih žrtava u 2018: Bosna i Hercegovina – 36, Makedonija – 9, Albanija – 60, Crna Gora – 4, Srbija – 76.
Specifičnosti zemalja regiona istaknute tokom pres-konferencije
Bosna i Hercegovina: Dominantan oblik eksploatacije u BiH je radna eksploatacija, a 89% žrtava čine deca. Problem predstavlja mali broj organizacija i institucija koje se bave praćenjem i unapređenjem položaja žrtava. Uspostavljanje mehanizma za praćenje stanja na polju borbe protiv trgovine ljudima bosanske NVO koje se bave ovim problemom doživljavaju kao veliki napredak u ovoj oblasti.
Crna Gora: Sudeći po statistici, Crnu Goru je zaobišao problem trgovine ljudima – reči su Maje Raičević iz Centra za prava žena iz Podgorice – odnosno, zvanične brojke ni približno ne odražavaju realnu situaciju, naročito ako imamo u vidu da je Crna Gora turistička zemlja. Od kada se u rešavanje problema trgovine ljudima uključila država, osetno je manji broj identifikovanih žrtava, tako je na primer u skloništu koje je vodio Centar za prava žena 2000. godine bilo 68 žrtava, a sada ih je upola manje. Osim toga, problem u Crnoj Gori predstavlja i ti što se identifikovanim žrtvama smatraju samo one osobe koje su taj status stekle pravosnažnom presudom. Pored toga, u državnim timovima koji se bave poboljšanjem položaja i prava žrtava trgovine ljudima nema osoba iz nevladinog sektora, a dok nema sinhronizovanog odgovora, teško da se može doći do rešenja. Ipak, ohrabruje podatak da je u jednoj policijskoj akciji ovog meseca uhapšeno 12 osoba optuženih za krijumčarenje ljudi, a među njima i dva policajca.
Severna Makedonija: Iako Makedonija ima Nacionalnog izvestioca već neko vreme, od januara sledeće godine on postaje nezavisna institucija – što su dobre vesti. Inače, Makedonija je zemlja i vrbovanja, i tranzicije, i destinacije. Takođe, beleži se porast interne trgovine ljudima, i to najčešće se trguje decom starosti od 12 do 15 godina. Dominantan oblik eksploatacije je seksualna eksploatacija, posle nje radna, a žrtve su mahom iz regiona, tj. iz susedskih zemalja. Poseban problem na polju borbe protiv trgovine ljudima predstavlja nedostatak sredstava za podršku žrtvama, pre svega. Sklonište za žrtve ima kapacitet za samo 5 osoba, što je malo – ocenjuje predstavnica organizacije Otvorena porta La Strada iz Makedonije, Stojna Dimiskovska.
Srbija: U poređenju sa ostalim zemljama, Srbija sa identifikovanih 76 žrtava tokom 2018. godine, zvuči optimistično. Međutim, i ovo stanje je daleko od realnog i ovaj broj se smanjuje (do sada tokom 2019. identifikovano je 26 žrtava), što nikako ne znači da se ovaj problem smanjuje. Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA istakla je da glavni nedostatak u Srbiji predstavlja neadekvatna primena već postojećih zakona, ugovora i memoranduma o saradnji, odnosno sinhronizovan odgovor svih vladinih i nevladinih aktera koji se ovim problemom bave. Osim toga, navedeni su i rezultati iz analize sudske prakse, koji govore o tome da su kazne za počinioce i dalje vrlo niske, da sudski procesi dugo traju, da žrtve skoro nikada ne dobijaju status posebno zaštićenog svedoka, i da je često na snazi prekvalifikacija krivičnog dela trgovina ljudima u delo posredovanje u prostituciji, što dovodi do toga da trgovci dobijaju niske kazne, a žrtve gube svoja prava.
O projektu BALKANS ACT NOW! 3 i instituciji nacionalnog izvestioca
U okviru procesa pristupanja EU region Zapadnog Balkana mora da preduzme ozbiljne korake u reformi pravosuđa, kao i da pojača borbu protiv organizovanog kriminala, uključujući i borbu protiv trgovine ljudima. U okviru tih napora, potrebno je ojačati regionalnu saradnju, kao i povećati kapacitete i uticaj organizacija civilnog društva (OCD) za pregovaranje i praćenje stanja u oblasti vladavine prava i ljudskih prava.
Sve partnerske organizacije u okviru projekta BAN su lideri u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i organizovanog kriminala u svojim zemljama, aktivno učestvuju u razvoju nacionalnih strategija i akcionih planova, izveštavanju, utiču i prate izmene u politikama, u isto vreme pružajući direktnu pomoć žrtvama.
Projekat BAN3 oslanja se na postignuća prethodne dve faze projekta (uspostavljena jaka regionalna mreža OCD, izrađena Balkanska deklaracija o suzbijanju eksploatacije i trgovine ljudima, razvijen instrument za praćenje politika i prakse za suzbijanje trgovine ljudima, doneseni brojni predlozi za unapređenje pristupa kompenzaciji za žrtve, uključujući i studiju finansijske izvodljivosti državnog fonda za kompenzaciju, kao i model zakona o fondu).
Treća faza je primarno fokusirana na jačanje saradnje sa institucijama i institucionalno prilagođavanje i usvajanje instrumenta za praćenje (monitoring tool), koji će omogućiti objektivno i odgovorno praćenje kvaliteta usluga pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima, u cilju izgradnje i jačanja kapaciteta postojećih i budućih kancelarija nacionalnog izvestioca o trgovini ljudima.
Nacionalni izvestilac je nezavisni organ koji bi trebalo na nacionalnom nivou da se bavi izveštavanjem o postignućima i rezultatima na polju borbe protiv trgovine ljudima, efektima zvaničnih politika u toj oblasti i predloge za njihova unapređenja.
- ***
Međunarodni dan borbe za ukidanje ropstva, 2. decembar, ustanovljen je danom usvajanja UN Konvencije za suzbijanje trgovine ljudima i eksploatacije prostitucije drugih (Rezolucija 317 (IV) 1949. godine). Rezolucijom 57/195, 18. decembra 2002. godine, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je proglasila 2004. godinu Međunarodnom godinom obilježavanja borbe protiv ropstva i za njegovo ukidanje.
