Više od godinu dana u okviru treće faze projekta Balkans Act Now, finansiranog od strane Evropske komisije, čiji je cilj promocija sistematskog praćenja politika borbe protiv trgovine ljudima uspostavljanjem, između ostalog, i mehanizma nacionalnog izvestioca, ASTRA, zajedno sa BAN3 partnerima, javno promoviše značaj nacionalnog izvestioca i zalaže se za uspostavljanje takvog mehanizma u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, kao i za jačanje njegovog funkcionisanja u Severnoj Makedoniji, gde je već uspostavljen. U sklopu ovih zalaganja, 10. i 11. septembra organizovana je Onlajn studijska poseta Nacionalnom izvestiocu za problem trgovine ljudima u Holandiji i drugim ključnim akterima na polju borbe protiv trgovine ljudima u toj zemlji. Ova onlajn studijska poseta alternativni je događaj i zapravo zamena realnoj poseti Nacionalnom izvestiocu Holandije, koja je trebalo da se odigra septembra ove godine, ali je zbog svima poznatih okolnosti izazvanih pojavom virusa kovid-19, odložena za sledeću godinu. Cilj događaja bio je da se relevantnim predstavnicima/cama državnih institucija omogući upoznavanje sa funkcijom i ulogom institucije nacionalnog izvestioca, kroz primer Holandije, i lobiranje za njegovo uvođenje i efikasno funkcionisanje kod nas i u ostalim zemljama partnerskih organizacija BAN3 projekta.
Prvi dan onlajn studijske posete bio je namenjen sagledavanju značaja i funkcionisanja institucije nacionalnog izvestioca u Holandiji, i to putem prezentacije i razgovora sa Hermanom Bolhaarom, nacionalnim izvestiocem za problem trgovine ljudima, naročito ženama i decom u ovoj zemlji. Prezentaciji i razgovoru prisustvovalo je 38 vladinih i nevladinih aktera na polju borbe protiv trgovine ljudima iz regiona BAN3 projekta.
Gdin Bolhaar podsetio je prisutne da Nacionalni izvestilac kao institucija postoji u Holandiji već 20 godina (Holandija je prva zemlja koja ga je uvela), i da nije od samih početaka bila nezavisna. Institucija holandskog Nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima bavi se istraživanjem trgovine ljudima, prikupljanjem podataka i kreiranjem izveštaja o situaciji u oblasti trgovine ljudima u njegovoj zemlji. Ti izveštaji se periodično, zajedno sa preporukama za poboljšanje funkcionisanja, šalju relevantnim zakonodavnim i izvršnim organima kojima služe kao smernice za postupanje i značajna alatka za kreiranje i sprovođenje daljih politika protiv trgovine ljudima.
U svom izlaganju Bolhaar je više puta istakao da problem trgovine ljudima treba sagledati što šire i da su u procesu unapređenja zaštite žrtava i prevencije trgovine ljudima podjednako važni i međunarodna saradnja i spuštanje na lokalni nivo, odnosno saradnja da odgovornima na lokalu – gradonačelnicima i drugim donosiocima odluka. „Bitno je da budemo na ulici, tamo gde se problem dešava, jer je rano otkrivanje problema vrlo važno“ – istakao je Bolhaar. Trenutni cilj institucije koju vodi i njihovih partnera na nivou Holandije je uspostavljanje holističkog pristupa za žrtve, ali se on mora odnositi i na počinioce. Kako bi potkrepio ovaj stav, izneo je podatke da njihova istraživanja pokazuju da su žrtve trgovine često nekadašnje žrtve porodičnog nasilja, da je među njima dosta mladih, i da je 36% maloletnih generalno doživelo neki oblik seksualnog nasilja, što ih čini ranjivim. Pored toga, 50% počinilaca krivičnog dela su privremeni počinioci i da je među njima procenat mladih starosne dobi do 24 godine takođe vrlo visok. Istovremeno, 77% počinilaca dolazi iz bliskog okruženja žrtve. Dakle, u Holandiji su prošle godine zvanično identifikovane 1.372 žrtve trgovine ljudima, ali nacionalni izvestilac procenjuje da ih je mnogo više – između 5000 i 7500 hiljada; 56% identifikovanih žrtava su holandski dražavljani i državljanke, slučajevi seksulne eksploatacije su u porastu (više od polovine svih slučajeva trgovine ljudima); problem trgovine ljudima pitanje ključnih ljudskih prava žrtava trgovine ljudima, te rešavanje ovog problema zahteva koordinisani pristup institucija i nevladinih organizacija na svim nivoima. „Na kraju ovog koordinisanog pristupa nalazi se prevencija, a da bi ona bila moguća, potrebno je uključiti ogroman broj partnera“ – ponovio je Bolhaar.
Svi ovi zaključci potkrepljeni su činjenicama sa terena (u Holandiji postoji i regionalni i lokalni monitoring aktivnosti na suzbijanju trgovine ljudima i informacije se redovno dostavljaju Nacionalnom izvestiocu) sažeti u periodične izveštaje sa preporukama distribuiraju se svim važnim institucijama i akterima u Holandiji: ministarstvima unutrašnjih i spoljnih poslova, zdravstva, bezbednosti, obrazovanja, socijalne zaštite itd., nevladinim organizacijama. Osim izveštaja, institucija Nacionalnog izvestioca objavljuje i tematska istraživanja, kako bi sagledala problem trgovine ljudima iz različitih aspekata, kao i informativne publikacije i brošure namenjene mladima i ranjivim grupama.
Nakon izlaganja nacionalnog izvestioca Holandije, gdina Bolhaara, usledila su pitanja učesnika/ca, koja su se ticala funkcionisanja u izmenjenim uslovima usled kovida 19, saradnje sa vladinim i nevladinim sektorom, poštovanja i implementacije preporuka nacionalnog izvestioca od strane institucija… Bolhaar je istakao da je zbog kovida 19 prostitucija u Holandiji ponovo postala nelegalna, što njima predstavlja novi problem. Pored toga, kovid je skrenuo pažnju i na užasan položaj migranata u Holandiji, koji osim što borave u nehigijenskim smeštajima vrlo često su i radno eksploatisani. U odgovorima učesnicima i Bolhaaar i njegova saradnica Selma de Groot istakli su da je saradnja kako sa nevladinim tako i sa vladinim sektorom od ključnog značaja. U prilog značaju prepoznavanja značaja NGO od strane holandske Vlade govori činjenica da nevladina organizacija Comensha koordiniše borbom protiv trgovine ljudima u Holandiji na nacionalnom nivou. „Odgovorna vlast se samoinicijativno povezuje sa organizacijama koje se bave ljudskim pravima, radi njihove efikasnije zaštite“, naveo je Bolhar. Što se tiče primene preporuka nacionalnog izvestioca od strane institucija, gdin Bolhaar je istakao da rok za njihovu primenu ne postoji, ali da su one u većini slučajeva ispoštovane, a da onda kada nisu, a nacionalni izvestilac ih smatra važnim, one nađu i u narednim izveštajima i vremenom bivaju ispunjene.
Rad sa državnim institucijama koje treba da dostavljaju podatke nacionalnom izvestiocu „može biti veliki izazov, brojke se smanjuju, iako znamo da u stvarnosti broj slučajeva raste, ali mi kreiramo stanje da oni imaju interes da se proaktivno ponašaju, i postavljamo pitanje – ako ne vodite računa o ljudskim pravima, kako onda generalno radite svoj posao?“ – zaokružio je svoje izlaganje Herman Bolhaar, Nacionalni izvestilac za problem trgovine ljudima, naročito ženama i decom u Holandiji.
Drugi dan onlajn studijske posete, bio je posvećen saradnji sa Nacionalnim izvestiocem (i drugim akterima) i značaju prikupljanja podataka za borbu protiv trgovine ljudima. O ovoj temi govorio je predstavnik Nacionalnog koordinacionog centra za borbu protiv trgovine ljudima, NGO Comensha, Brian Varma. Comensha je nevladina organizacija čiji je jedan od glavnih zadataka registracija/identifikacija žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima, i prikupljanje podataka o profilima i broju žrtava ovog krivičnog dela. Ovi se podaci koriste za identifikaciju sistemskih prepreka, trendova i pozitivnih faktora u sprovođenju politika protiv trgovine ljudima. Ovi podaci dostavljaju se relevantnim akterima, ali pre svega holandskom Nacionalnom izvestiocu za trgovinu ljudima, koji ih uključuje u svoj redovni izveštaj koji se javno objavljuje svakog 18.oktobra.
Prvi deo prezentacije gdin Varma je posvetio segmentima rada i funkcionisanja koordinišuće organizacije, kao i trendovima na polju trgovine ljudima u Holandiji. Comensha postoji od 1986. godine, i trenutno više od 90% sredstava za bavljenje problemom trgovine ljudima dobija od Vlade Holandije. Bavi se svim oblicima trgovine ljudima, ali gdin Varma ističe da je kovid izazvao ekonomsku krizu koja je u prvi plan izbacila problem prinudnog rada i radne eksploatacije, naročito u migrantskoj populaciji. Comensha, kao i nacionalni izvestilac, smatra da zvanično registrovan broj žrtava ne odgovara stvarnosti, ali po procenama ove organizacije, on je još veći od onog koji pominje izvestilac i iznosi na godišnjem nivou oko 30.000 žrtava. Pad broja registrovanih/identifikovanih žrtava je naročito primetan kao posledica uticaja kovida 19, jer su na primer mnogi predstavnici policije ili inspektori rada svoj posao obavljali od kuće, a ne na terenu. Inače, Comensha sebe vidi kao sponu svih aktera na polju borbe protiv trgovine ljudima na operativnom, taktičkom i strukturnom nivou. Zato održavaju redovne sastanke sa regionalnim koordinatorima za borbu protiv trgovine ljudima, drugim srodnim nevladinim organizacijama i ostalim ustanovama, neke od njih su medicinskog tipa, a koje žrtvama pružaju pomoć i sklonište, kao i sa sindikatima npr, agencija za zapošljavanje. Na strateškom nivou članica su nacionalne jedinice za borbu protiv trgovine ljudima, kojom rukovodi načelnik tužilaštva. Članica su i ključnih međunarodnih mreža poput La Strada International i EU platforma civilnog društva.
Što se tiče registracije, odnosno identifikacije, žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima, Brian Varma je skrenuo pažnju da im je taj zadatak prilično otežan uvođenjem GDPR (General Data Protection Regulation) 2018.godine, jer se mnoge žrtve plaše i ne žele da daju svoje podatke, iako Comensha dalje prosleđuje samo opšte informacije o žrtvama. Sve to zahteva dodatne napore i mnoge žrtve čini nevidljivim.
Pored toga, Comensha osim što ima svoje sklonište i bavi se pružanjem različitih vrsta pomoći, koordiniše specijalizovanim i običnim skloništima, call centrima i povezuje žrtve sa lokalnim koordinatorima i ostalim pružaocima pomoći. Finansiranje skloništa i podrške delimično je na Vladi Holandije, i to ono koje se tiče žrtava iz zemalja trećeg sveta, dok žrtve iz Holandije sa regulisanim pravnim statusom su briga opština na čijoj teritoriji se nalaze.
Kao glavne trendove u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, gdin Varma je istakao GDPR i njime izazvane poteškoće, nedostatak mesta u skloništima, porast broja žrtava iz Ugande i Nigerije, koje se deklarišu kao pripadnici/e LGBT populacije kako bi dobili boravišne vize, liste čekanja za specijalizovanu podršku poput (psihološke pomoći), nedostatak osoblja u postojećim skloništima. Pojava virusa kovid 19 uticala je na pojavu nekih novih trendova kao što su pojava onlajn prostitucije i povećan broj potencijalnih žrtava radne eksploatacije zbog ekonomske krize.
Kao glavne izazove i prednosti ovakve organizacije rada na polju borbe protiv trgovine ljudima, koje istovremeno imaju i dobre i loše strane, predstavnik Comenshe Brian Varma istakao je: finansijsku odgovornost na više nivoa u smislu podele odgovornosti, komunikaciju između policije i zdravstva, veliki broj organizacija koje se bave problemom trgovine ljudima, ugovorima obavezanu Vladu, saradnju sa NGO bez uplitanja državnih organa; kao i multidisciplinarni i prekogranični pristup, saradnju javnog i privatnog sektora (Please Disturb Project – obuke hotelskog osoblja da prepoznaju i prijave trgovinu ljudima, i Follow the Money Project – pronalaženje bankovnih transakcija koje ukazuju na trgovinu ljudima), društveno odgovorno poslovanje.
Izlaganje Brajana Varme takođe su pratila brojna pitanja učesnika/ca, koja su se odnosila na saradnju sa nacionalnim izvestiocem, pomenute projekte iz oblasti sardanje javnog i privatnog sektora, specijalizovanim skloništima za žrtve sa mentalnim izazovima, pitanje kompenzacije za žrtve i finansiranja Comenshe od strane Vlade. Ono što je posebno interesantno u našem kontekstu je što Holandija ima primere uspešno realizovanih naknada za žrtve trgovine ljudima, ali u Comenshi smatraju da to ipak nije dovoljno. Kuriozitet predstavlja podatak da Holandija već 2,5 godine sprovodi praksu da žrtve novac za kompenzaciju mogu dobiti čak i pre završetka sudskog procesa.
***
Drugi dan Onlajn studijske posete Nacionalnom izvestiocu u Holandiji završen je opštim zaključkom da su oba izlaganja donela pregršt novih informacija i saznanja, što su potvrdile i dinamične sesije pitanja i odgovora nakon njih. Nadamo se da će nam 2021. doneti i sličan susret uživo. Do tada, samo sada uz dodatnu potvrdu da smo na dobrom putu, ASTRA i partneri na projektu BAN3 nastaviće sa zagovaračkim aktivnostima sa ciljem uvođenja ili unapređenja rada institucije Nacionalnog izvestioca u zemljama regiona.