Od početka godine u Srbiji je identifikovana 41 žrtva trgovine ljudima. U odnosu na broj zvanično potvrđenih žrtava tokom prošle godine (39 osoba), ova brojka ukazuje na značajan porast. Treba imati u vidu da broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji od 2013. do 2019. varira od 39 do 125. Borba protiv trgovine ljudima dodatno je otežana pandemijom izazvanom COVID-19, a trgovina ljudima još više skrajnuta od očiju javnosti. Trgovci ljudima deo aktivnosti prebacuju na internet, a ekonomska kriza čini potencijalne žrtve još ranjivijim. ASTRINA SOS linija od početka pandemije beleži 77% više poziva, dok je samo ASTRA od početka godine identifikovala 24 žrtve trgovine ljudima.
Ono na šta ukazuju stručnjaci širom sveta, pa tako i na Balkanu i u Srbiji, jeste siva brojka, odnosno pretpostavka da je broj žrtava trgovine ljudima na ovim prostorima i do 10 puta veći. Širom Evrope broj ljudi identifikovanih žrtava trgovine ljudima između 2015. i 2018. godine je porastao za 50%. Ova činjenica podstiče na pitanje, kakvo je zaista stanje u Srbiji. Koliko smo svi mi, akteri na polju borbe protiv trgovine ljudima, i obični građani i građanke svesni obima ovog problema, kao i šta je razlog neprepoznavanja?
Zato je ASTRA, u okviru projekta „Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima“, uz podršku Evropske unije, pokrenula kampanju namenjenu podizanju svesti javnosti o problemu trgovine ljudima, njegovim vidovima i zastupljenosti: NE SKREĆI POGLED − Trgovina ljudima nije paralelna stvarnost već surova realnost.
Cilj kampanje je ukazivanje na jednu od najvećih zabluda vezanih za trgovinu ljudima, a to je da se ona događa nekom drugom i negde drugde, kao i povećanje opšte informisanosti o najzastupljenijim vidovima trgovine ljudima kod nas.
Posle dve decenije rada, preko 44.000 poziva upućenih ASTRINOJ SOS liniji i preko 540 identifikovanih i pomognutih žrtava, ASTRA želi da podseti i upozori da je trgovina ljudima zločin koji se može desiti bilo kome i da žrtve dolaze iz najrazličitih slojeva. Od presudnog značaja nisu ni nacionalnost, ni rod/pol, ni nivo obrazovanja; niti su trgovci ljudima kriminalci prepoznatljivi na prvi pogled. Naprotiv, često su to poznanici, potencijalni ili lažni poslodavci, rođaci i/ili partneri žrtava. Neko koga žrtva poznaje i spremna je da mu pokloni poverenje, a ko je rešio da iskoristi njenu ranjivost i uvuče osobu u lanac trgovine.
Šta nekoga čini ranjivim? Siromaštvo, ekonomska kriza i izloženost nasilju, najčešće porodičnom ili partnerskom, u velikoj meri doprinose riziku da se postane žrtva trgovine ljudima. Preko 75% žrtava bilo je ranije izloženo nekoj vrsti nasilja. Bežeći iz jedne zamke, upada se u novu. Najčešći vid trgovine ljudima je seksualna eksploatacija, čije su žrtve uglavnom devojčice i žene (oko 80%). Sve je više maloletnih žrtava, a donja starosna granica sve je niža i iznosi 12-13 godina. Globalne i regionalne ekonomske migracije i kriza doprinose i povećanju broja žrtava radne eksploatacije, a to su najčešće muškarci.
Da bismo što uspešnije rešavali problem trgovine ljudima, najpre ga moramo sagledati, prepoznati u svojoj okolini i informisati potencijalno ranjive osobe o mogućim vidovima zaštite.
Zato NE SKREĆITE POGLED – pozovite +381 11 785 0000 ili 0800 101 201 (besplatna linija za pozive iz Srbije) kako biste prijavili trgovinu ljudima ili se informisali o načinima zaštite i prevencije. Sve linije su dostupne 24 sata 7 dana u nedelji. Pozivi su besplatni, anonimni i mogu da spasu nečiji život.