Omogućiti da se dostojanstveno čuje glas žrtava trgovine ljudima i poštuje uloga civilnog društva

La Strada International SAOPŠTENJE POVODOM SVETSKOG DANA BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

7 preporuka za delovanje

Današnji dan − Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, La Strada International − Evropska platforma nevladinih organizacija za borbu protiv trgovine ljudima, čija je i ASTRA članica, ističe važnost slušanja i učenja od žrtava trgovine ljudima i ukazuje da su žrtve trgovine ljudima ključni akteri, koji moraju biti uključeni u razvoj efikasnih politika i mera za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima. Slušanjem iskustava žrtava trgovine ljudima i uključivanje informacija  koje one daju, u inicijative za borbu protiv trgovine ljudima oduvek je bila praksa među mnogim nevladinim organizacijama za borbu protiv trgovine ljudima, uključujući i naše članice.

Nedavno je potreba uključivanja glasova žrtava trgovine ljudima snažno promovisana od strane međunarodnih organizacija i drugih aktera na terenu i sve se više preduzimaju inicijative za uključivanje žrtava trgovine ljudima. Međutim, njihov doprinos nije uvek integrisan na smislen i nestigmatizirajući način i pravilno usmeren ka promociji njihovih prava. Štaviše, čini se da se uključivanje žrtava trgovine ljudima ponekad koristi za nadigravanje nevladinih organizacija koje se bore protiv trgovine ljudima i njihovih kritičkih stavova. Odražavajući pristup usmeren na žrtve i ljudska prava, La Strada International iznosi 7 delotvornih preporuka:

1. Pažljivo koristite jezik kako bi izbegli stigmatizaciju – Žrtve trgovine ljudima se razlikuju između sebe i njihovo iskustvo trgovine ljudima ne bi trebalo da ih označi, niti definiše ko su one zapravo. Trgovina ljudima dogodila im se u određenom periodu života. Mnoge žrtve trgovine ljudima ne vide sebe kao žrtve, niti kao heroje ili preživele. Jezik koji se koristi može dovesti do stigmatizacije žrtava trgovine ljudima ili da nanese štetu osetljivim osobama koje su i dalje ranjive na trgovinu ljudima. Neke žrtve mogu smatrati da je ta stigmatizacija prepreka njihovom oporavku i društvenoj uključenosti. One smatraju da se njihovi identiteti, potrebe, sposobnosti i vrednosti ne mogu zasnivati samo na njihovom iskustvu trgovine ljudima. Neke odbijaju i da se identifikuju kao žrtve, s ciljem da se uzdrže od prihvatanja pomoći koja im se nudi ili repatrijacije u njihove matične zemlje, dok pokušavaju da izgrade svoj život sa nadom da im se eksploatacija neće više desiti.
2. Osigurati da žrtve trgovine ljudima daju doprinos −+ Deeljenje ličnih priča žrtvava i iskustva ne bi trebalo da budu glavni doprinos koje nekadašnje žrtve trgovine ljudima mogu da daju. Umesto toga, treba iskoristiti ono što su naučile iz iskustva trgovine ljudima i njihovu ekspertizu razumevanja prirode trgovine ljudima prilikom razvoja javnih politika i mera. Gde god je to moguće, žrtve trgovine ljudima trebalo bi da budu uključene u prikupljanje podataka i pribavljanje dokaza putem konsultacija i participativnog istraživanja, omogućavajući im da utiču na politike i akcije.
3. Angažovanje žrtava trgovine uz dužno poštovanje − Prilikom angažovanja žrtava trgovine ljudima, sve zainteresovane strane trebalo bi da uzmu u obzir da je većina žrtava trgovine ljudima preživela veoma traumatično iskustvo. Principe poštovanja, učešća i uključivanja treba adekvatno ispratiti kada su žrtve trgovine ljudima deo aktivnosti borbe protiv trgovine ljudima, ili kada su izložene medijima ili javnim događajima. Od velike je važnosti ponuditi žrtvama trgovine ljudima mogućnost korišćenja pseudonima ili mogućnost da ostanu potpuno anonimne. Pravo na privatnost je osnovno  ljudsko pravo, i ključno je u svakoj intervenciji protiv trgovine ljudima.
4. Dozvoliti žrtvama trgovine ljudima da izraze svoje lično mišljenje − Neophodno je uzeti u obzir raznolikost iskustava žrtava trgovine ljudima i moguću pristrasnost kada biraju žrtve trgovine ljudima koje će govoriti na nacionalnim i međunarodnim forumima. Postoji tendencija da se najtragičnijim ili najšokantnijim pričama daje prednost, dok je istina da trgovina ljudima i eksploatacija mogu imati različite forme. Iz tog razloga treba obratiti pažnju da korišćene priče budu raznolike i to treba iskomunicirati javno, kako bi se doprinelo stvaranju što realnije slike o trgovini ljudima. Dalje, treba osigurati da žrtve trgovine ljudima mogu slobodno da izražavaju svoje mišljenje i podignu glas, a ne da služe u zagovaračke svrhe velikih (međunarodnih) organizacija i tela, ili da se koriste za promociju i podršku njihovih politika.
5. Upravljati očekivanjima, voditi računa o sigurnosti i uslovima – Uvek je važno razjasniti razloge angažovanja žrtava trgovine ljudima i osigurati da su očekivanja obe strane na pravi način uzeta u obzir. Žrtve trgovine ljudima treba da budu dobro informisane i i samostalno treba da pristanu na uslove učešća u određenoj aktivnosti. Pored toga treba osigurati da su im sigurnost, privatnost i  podaci zaštićeni. Prilikom uključivanja žrtava trgovine ljudima u rad na suzbijanju trgovine ljudima, treba poštovati njihovu ekspertizu i pružiti im precizne i transparentne informacije i izvore, uključujući nadoknadu za obavljanje određene uloge u tom procesu.
6. Izgraditi i podržati mreže radnika/ca, uključujući seksualne radnike/ce − Mnoge osobe koje su preživele trgovinu ljudima ili koje su u ranjivije i podložnije trgovini ljudima, eksploataciji ili zlostavljanju, često se vrlo teško same organizuju. Radnici/e u neregulisanim sektorima ili u neregulisanim okolnostima, poput radnika/ca koji rade kao posluga u kućama, seksualnih radnika/ca i radnika/ca bez dokumenata, trebalo bi da imaju jednak pristup slobodi udruživanja i (finansijski) biti podržani u samoorganizaciji. Takođe je učiniti vidljivim glas ljudi koji rade u sektorima koji su podložniji eksploataciji i zloupotrebi, kako bi mogli da doprinesu javnim politikama koje utiču na njihov sektor. Primećeno je da se seksualni radnici/e retko pozivaju na događaje i tribine protiv trgovine ljudima. Ali ko bolje od seksualnih radnika može da objasni šta se dešava u njihovoj oblasti rada i na koje načine se treba boriti protiv eksploatacije i zlostavljanja?
7. Uključivanje žrtava trgovine ljudima u rad na suzbijanju trgovine ljudima ne treba da bude izgovor za isključivanje civilnog društva iz tog rada − U čitavoj Evropi primećeno je alarmantno smanjenje prostora za delovanje civilnog društva. Organizacije civilnog društva, posebno nevladine organizacije koje se bore protiv trgovine ljudima, zbog svojih uvida i direktnog pružanja usluga pomoći i podrške žrtvama trgovine ljudima, su u posebno dobroj poziciji da budu kvalitetna dopuna vladinim aktivnostima u borbi protiv trgovine ljudima. Pored angažovanja žrtava trgovine ljudima, treba iskoristiti i nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima jer imaju uvid u potrebe i nedostatke sektora za borbu protiv trgovine ljudima, kao i mogućnost njihovog dosega i pružanju usluga u prihvatnim centrima, graničnim, tranzitnim i zatvorskim objektima. Pozivanje žrtava trgovine ljudima da se uključe ili govore na međunarodnim forumima ne bi trebalo koristiti kao izgovor za isključivanje nevladinih organizacija specijalizovanih za borbu protiv trgovine ljudima i njihovih kritičkih stavova. U suprotnom, uz trenutnu politiku smanjivanja prostora za rad civilnog društva u Evropi, glasovi žrtava trgovine ljudima će se manje čuti.

La Strada International je evropska platforma nevladinih organizacija za borbu protiv trgovine ljudima, sastavljena od 30 nevladinih organizacija za borbu protiv trgovine ljudima iz 23 evropske zemlje. Primarni cilj Platforme je osnaživanje žrtava trgovine ljudima i ranjivih grupa, i poboljšanje njihovog položaja putem promovisanja njihovih prava, uključujući pravo na odabir da emigriraju i rade u inostranstvu i budu zaštićene od nasilja i zlostavljanja. La Strada International član je mreža nevladinih organizacija GAATW, PICUM i ICRSE.

Tekst originalnog saopštenja na engleskom možete naći OVDE!