Hitno unaprediti zaštitu žrtava trgovine ljudima: O ŽIVOTIMA SE RADI

SAOPŠTENJE POVODOM 30. JULA, MEĐUNARODNOG DANA BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

Ovogodišnji Izveštaj o trgovini ljudima Stejt Departmenta, koji je svečano prezentovan na ceremoniji 19. jula, a potom objavljen na zvaničnim stranicama ove institucije Vlade SAD, ocenjuje napore vlada širom sveta u borbi protiv trgovine ljudima i ističe strategije za rešavanje ovog zločina i zaštitu žrtava. Od 188 zemalja koje je obuhvatio ovaj izveštaj, Srbija se našla na listi za posmatranje zemalja iz drugog kruga, što praktično znači da ukoliko nastavimo sa negativnim trendovima, lako možemo da padnemo u treći krug, odnosno grupu zemalja koje se na svetskom nivou najgore nose sa ovim problemom.

Definicija iz ovog Izveštaja koja nas prati poslednjih nekoliko godina, a koja je u ovom trenutku poljuljana, glasi da Srbija ne ispunjava u potpunosti minimum standarda za suzbijanje trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu. Međutim, ti napori su ove godine slabije ocenjeni nego prethodnih i doveli su nas do takozvane Watch liste. Uslovno rečeno, bivanje na ovoj listi znači da je uverenje u iskrenost napora države Srbije da se uhvati sa problemom trgovine ljudima delimičmo poljuljano.

Reakcije na ovakve ocene bile su različite i uglavnom su došle iz civilnog sektora i pojedinih medija. Zvanična reakcija države ili institucija koje rade na rešavanju problema trgovine ljudima u Srbiji i zaštiti žrtava je izostala, dok su se provladini mediji uglavnom bavili ocenama Rusije i Kosova u Izveštaju. Naročito Kosova, jer je tamo bilo identifikovanih žrtava iz Srbije. Ovo je donekle i opravdano jer se zapravo o žrtvama i radi, odnosno o njihovim životima i budućnosti, koja im umnogome zavisi od zaštite i podrške institucija sistema u kome se nađu nakon izlaska iz lanaca trgovine ljudima.

ŠTA KONKRETNO ZNAČI OCENA DA JE VLADA SRBIJE SMANJILA NAPORE U ZAŠTITI ŽRTAVA?

• Broj zvanično identifikovanih žrtava u Srbiji godinama unazad ostaje na istom nivou, uprkos upozorenjima stručnjaka da je žrtava trgovine ljudima u Srbiji i do deset puta više. U 2020. godini zvanično je identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima, a u 2021. formalnih žrtava bilo je 46. Procenat dece među žrtvama godinama unazad je visok, 30 do 50% (naročito kada je u pitanju seksualna eksploatacija žena i devojčica). Oko 80% žrtava trgovine ljudima u Srbiji je poreklom iz Srbije.
• Tužilaštvo je zadržalo specijalizovane tužioce za trgovinu ljudima, ali nema dosledan sistem upućivanja slučajeva trgovine ljudima njima. Posledica su nerazlikovanje kršenja radnih prava u odnosu na trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije, blaga kaznena politika za počinioce (3 do 5 godina najčešće), česta preinačenja krivičnog dela trgovina ljudima u blaže krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije i potom potpisivanja sporazuma o priznanju krivice, čak i u slučajevima koji uključuju decu. 
• Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, kao krovna institucija za identifikaciju, zbrinjavanje i podršku žrtvama, ima slabe resurse što se tiče osoblja, ekspertize, sredstava i kapaciteta. Osim toga, izveštaj ukazuje i na netransparentnost u pogledu zvanične identifikacije žrtava i nejednak pristup podršci i tretman stranih žrtava u odnosu na domaće.
• Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima koje funkcioniše u sklopu centra je malog kapaciteta (6 žrtava i eventualno troje njihove dece), namenjeno samo ženama i do skoro van funkcije usled nemanja licence. Žrtve se smeštaju u alternatine smeštaje, smeštaj NVO Atina i prihvatilišta za žrtve nasilja Centara za socijalni rad, što je po više osnova sporno.
• Vlada nije podržala niti obezbedila sredstva za NVO na čije se resurse državne institucije, konkretno Centar, često oslanjaju.
• Bilo je slučajeva kažnjavanja žrtava seksualne eksploatacije, prisilnog prosjačenja i prinude na vršenje krivičnih dela za izvršenje krivičnih dela koja su počinile dok su bile u lancu trgovine ljudima. Znači, zanemaren je princip nekažnjavanja.
• Pristup uslugama i podršci je pojedinim žrtvama od strane vlasti bio uslovljen učešćem u istražnom i sudskom postupku.
• Sudije retko dosuđuju naknadu žrtvama trgovine ljudima, a to se naročito retko dešava u krivičnom postupku; dodela statusa posebno osetljivog svedoka je manje retka pojava nego ranije, ali sudovi usled tehničke neopremljenosti, ovu odluku često ne sprovode.
• Međutim, ono što je posebno obeležilo prethodnu godinu i doprinelo nazadovanju Srbije u Izveštaju o trgovini ljudima jeste nereagovanje institucija u slučaju potencijalne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije. Izveštaj navodi da Vlada Srbije nije zaštitila žrtve, niti u potpunosti istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Narodne Republike Kine, … nije se u potpunosti pridržavala soptvenih zakona i protokola, dala je prednost investicijama NRK, odbacila optužbe i odložila svoje reakcije. Neposredno pre objavljivanja izveštaja Stejt Departmenta ASTRA je objavila detaljan izveštaj o slučaju vijetnamskih radnika koji brojnim dokazima i potvrđenim indikatorima/pokazateljima (UN-a, ILO i Centra za zaštitu žrtava) dokazuje da se u Srbiji odigrao slučaj masovne trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

Nažalost, spisak propusta u odnosu Republike Srbije prema problemu trgovine ljudima ovde se ne završava i prevazilazi okvire ovog saopštenja. Prevod dela Izveštaja koji se tiče Srbije možete naći OVDE!

ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA IZ SRBIJE U SVETU

Srbija i njeni građani i građanke se ne pominju samo u delu Izveštaja Stejt Departmenta o Srbiji, već i u izveštajima vezanim za ostale zemlje Evrope i sveta. Tako da izveštaj mapira žrtve iz Srbije na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Albaniji, Austriji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Izraelu i Švajcarskoj. Većinu ovih žrtava čine žene i devojčice, žrtve seksualne eksploatacije, dok se u Izraelu radi o žrtvama muškarcima radno eksploatisanim u sektoru građevine.

* * *

Ovom prilikom, na Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima, pozivamo nadležne institucije, pre svega Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i Kancelariju za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima na čelu sa nacionalnim koordinatorom, da zauzmu stav, preuzmu odgovornost, uvaže navode i preporuke Izveštaja Stejt Departmenta za unapređenje delovanja u borbi protiv trgovine ljudima, i preduzmu konkretne akcije na zbrinjavanju i podršci kako žrtvama u Srbiji, tako i žrtvama poreklom iz Srbije koje su eksploatisane na teritorijama drugih zemalja.

Plasman na listi zemalja koje su obuhvaćene Izveštajem o borbi protiv trgovine ljudima može se svesti samo na broj, reč ili statistiku, dokle god smo spremni da zanemarujemo činjenicu da se tu radi o životima i sudbinama najosetljivijih pojedinaca i pojedinki. Nadamo se da neoglašavanje države i nadležnih o nalazima ovog izveštaja ne znači da smo mi kao društvo spremni da na tu činjenicu zažmurimo.

NVO ASTRA