Koliko si blizu radnoj eksploataciji na gradilištima?

Da li znaš da kada obilaziš radove na putu, možda obilaziš i trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije? 

Da li znaš da je u Srbiji sve učestalija praksa angažovanja radnika iz Pakistana, Kine, Indije, Vijetnama, i drugih zemalja, koji u našoj zemlji nekad postaju žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije? 

Veliki broj radnika migranata suočava se sa kršenjem radnih prava i eksploatacijom, koja je često zastupljena u građevinskoj i prerađivačkoj industriji, u kojoj su teški uslovi rada gotovo pravilo.

Migranti, a posebno ilegalni, nalaze seu povećanom riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, jer često ne poznaju jezik zemlje u koju su došlii svoja prava, a zbog svoje socijalne situacije su spremni da prihvate niske plate i lošije nego zakonom propisane radne uslove.

Prinudi rad je svaki rad ili služba koji je iznuđen od neke osobe pod pretnjom bilo kakve kazne i za koji se ta osoba nije dobrovoljno prijavila. 

Mnogi ljudi posao prihvataju dobrovoljno, a kad shvate da su prevareni ne mogu da izađu iz situacije eksploatacije. 

Ljudi prinuđeni na celodnevni težak rad, žive u neadekvatnim i nebezbednim uslovima, nedovoljno higijenskim i malim prostorima, a hrana i voda za piće su im uskraćeni. Oduzeta su lična dokumenta, telefon, pod stalnim su nadzorom i ograničeno im je kretanje. Fizičko kažnjavanje, pretnje, strah za sopstveni život i život članova porodice samo su neki od vidova prinude koje trpe žrtve radne eksploatacije.

Ukoliko u svojoj blizini primetiš osobu koja se nalazi u situaciji prinudog rada, pozovi ASTRU i prijavi slučaj. Svaki poziv je anoniman, SOS telefon je dostupan stalno.

Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije je krivično delo i organizovani kriminal! 

Ljudi koji su zarobljeni, zastrašeni i ne znaju jezik, ne mogu sami  — ti im možeš pomoći! 

Zbog nemogućnosti da pronađu posao u svojoj zemlji usled siromaštva, velike ekonomske i socijalne nejednakosti, mnogi ljudi su prinuđeni da prihvate bilo kakve ponude u inostranstvu kojim bi prehranili porodice. Socijalna isključenost, diskriminacija na osnovu etničke pripadnosti, izloženost nasilju i nizak stepen obrazovanja doprnose njihovom beznađu i primamljivosti ponuda za posao u inostranstvu kojim bi došli do dostojanstvenijeg života.

Zbog teških životnih uslova iz kojih dolaze, stranci su spremniji da prihvate niže plate i lošije uslove rada nego domaći radnici, što poslodavcima predstavlja direktnu korist.

Angažovanje radnika na poslovima bez odgovarajuće opreme za rad i regulisanog radnog odnosa, uz uskraćivanje zarade i ograničavanje slobode kretanja je trgovina ljudima!

Informacije o vidovima podrške i pomoći koji postoje u Republici Srbiji i inostranstvu;

Pravnu pomoć u vezi sa statusom, pravima i relevantnim zakonskim procedurama, i obezbeđivanje pravnog zastupnika žrtvama trgovine ljudima u sudskom postupku;

Psihološko savetovanje i/ili psihoterapiju;

Medicinsku pomoć;

Podršku i praćenje kroz institucionalne procedure i asistenciju u ostvarivanju njihovih ljudskih i građanskih prava (pribavljanje ličnih dokumenata, pomoć radi ostvarivanje dečijih dodataka, socijalne pomoći);

Dugoročnu pomoć u procesu (re)integracije i socijalne inkluzije;

Obezbeđivanje transporta;

Pomoć pri povratku u zemlju porekla;

Prevodioca, ukoliko su iz druge zemlje i ne razumeju srpski jezik.

Pravo da zna sve informacije o svom pravnom statusu, postupcima koji se vode protiv onih koji su izvršili krivično delo trgovine ljudima, i programima podrške.

Pravo na zaštitu privatnosti.

Pravo na svedočenje protiv trgovca na sudu bez susretanja sa njim, u posebno opremljenoj prostoriji ili putem video-linka.

Pravo na oporavak koji može trajati do 3 meseca.

Pravo da samostalno odluči da li će sarađivati sa policijom i tužilaštvom.

Pravo na siguran smeštaj u skloništu za žrtve ili alternativnom smeštaju.

Pravo na pravnu podršku.

Pravo na psihološku podršku.

Pravo na medicinsku pomoć.

Kada sam polazio iz svoje zemlje, očekivao sam da ću u Srbiji za nekoliko meseci zaraditi dovoljno za svoju porodicu, koja je zavisila od mojih primanja. Posao u fabrici dobio sam preko agencije. Morao sam da se zadužim da bih platio agenciji za taj posao. Kad smo stigli u fabriku u okolini Zrenjanina, shvatili smo da je sve drugačije nego što je su nam rekli u agenciji. Odmah po dolasku oduzeti su nam pasoši. Smestili su nas sve zajedno u zapuštene i prljave barake. Kreveti na sprat nisu imali dušeke, spavalli smo na daskama. Dok sam pokušavao da se zagrejem ispod prljavog ćebeta, u baraci bez grejanja, razmišljao sam kako je sve ovo samo privremeno, dok nam ne obezbede bolji smeštaj. Tako su nam rekli. Radio sam skoro svakog dana, razmišljajući o svojoj porodici i koliko im je potreban novac. Nismo dobili drugi smeštaj, život u barakama postao je stvarnost. Odeću sam prao ručno, hladnom vodom i sušio na štrikovima gde sam čuvao i druge stvari, jer ormare nismo imali. Delili smo 2 toaleta, nas 400 radnika, a fekalije su se izlivale na desetak metara od mesta gde smo jeli. Po hrani koju smo dobijali šetali su pacovi. Nije bilo struje, ni pijaće vode, samo jedan tuš sa hladnom vodom. Želeo sam da odem, ali nisam mogao da napustim posao ni zemlju jer nisam imao pasoš, niti novac jer su zarade kasnile. Dodatni problem je bio što nisam znao ni sprski ni engleski jezik, a moja zemlja nema ambasadu u Srbiji, i nisam znao kome da se obratim. Bili smo pod nadzorom privatnog obezbeđenja fabrike, svaka pauza se kažnjavala oduzimanjem od plate, a ako bih izostao jedan radni dan, ne bih dobio platu za ceo mesec. Jedan kolega je pokušao da se dođe do prve ambasade, ali su ga sa granice vratili povređenog.

O ropskom položaju stranih radnika na gradilištima širom Srbije već dugo se govori upola glasa i daleko od očiju javnosti… Ipak, zahvaljujući dojavama ili hrabrom izveštavanju pojedinih novinara/ki, neki slučajevi su odjeknuli u javnosti. ASTRA je u tim slučajevima, zajedno sa drugim organizacijama, radnicima odnela hranu i druge potrepštine, i ponudila smeštaj, medicinsku i pravnu podršku. Pošto su radnici odlučili da se vrate u svoju zemlju, ASTRA ih je spojila sa nevladinim organizacijama iz njihove zemlje kako bi bili prepoznati kao žrtve trgovine ljudima i dobili svu neophodnu podršku.