SRPSKI DRŽAVNI ORGANI USPEŠNO IGNORIŠU NOVU VERZIJU ROBOVLASNIŠTVA ZA 21. VEK
Novi prEUgovor ALARM izveštaj o napretku u klasteru 1 predstavljen je danas, 18. maja, u prostoru Miljenko Dereta. Na predstavljanju su govorile/i predstavnice/i organizacija članica koalicije prEUgovor o stanju u oblastima u kojima deluju i koje prate:
- Jelena Pejić Nikić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku,
- Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija,
- Jasmina Krunić, ASTRA,
- Gordana Grujičić, Grupa 484.
Diskusijom je moderirao Nikola Burazer (European Western Balkans).
Kako je navedeno na predstavljanju, ovaj izveštajni period obeležili su referendum o promeni Ustava i opšti izbori sa pratećim kampanjama i nizom propisa koji su ponovo menjani u poslednji čas; nedostatak dijaloga u institucijama; masovni građanski protesti krajem 2021; problem primene propisa kao ključna prepreka za napredak slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Način na koji se aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24 predstavljaju i sprovode potvrđuju ranije stečen utisak da, umesto volje da ostvari suštinske reforme, Vlada Srbije zapravo samo „štiklira stavke” u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Na otkrivanje surove radne eksploatacije vijetnamskih radnika u Zrenjaninu sa elementima trgovine ljudima nadležni organi su odgovorili poricanjem odgovornosti i ignorisanjem slučaja. Osujećeni pokušaji uklanjanja murala osuđenom ratnom zločincu u centru Beograda u novembru doveli su do napada na branioce ljudskih prava, ograničena je sloboda okupljanja, ogoljeno je višegodišnje odsustvo napora države da se „suoči sa (ratnom) prošlošćuˮ, dok se postupanje ekstremno desničarskih grupa toleriše. Policija je učesnike protesta na različite načine zastrašivala, nezakonito prekršajno gonila, i nije ih zaštitila od maskiranih napadača sa palicama.
Predsednički, parlamentarni i lokalni izbori u Beogradu i još dvanaest gradova i opština održani su 3. aprila 2022. godine. Konačni rezultati još uvek nisu proglašeni. Time se pomeraju i rokovi za formiranje buduće Vlade, što može uticati i na odugovlačenje u sprovođenju reformskih aktivnosti.
Ruski napad na Ukrajinu krajem februara 2022. prouzrokovao je tektonske promene u evropskoj bezbednosnoj strukturi. Posledice ove krize značajne su i za politiku proširenja EU, naročito u kontekstu podnošenja tri nova zahteva za članstvo (Ukrajina, Moldavija i Gruzija), i za položaj Srbije, koja osim ograničenog napretka u klasteru 1 ima hronične probleme i sa spoljnopolitičkim usaglašavanjem sa EU. U okviru Poglavlja 24, koje prati prEUgovor, ova kriza Srbiji donosi i izazove novog izbegličkog talasa, rizik od krijumčarenja i trgovine ljudima, kao i problem jačanja desnog ekstremizma.
SUZBIJANJE I BORBA PROTIV TRGOVINE LJUDIMA: Slučaj vijetnamskih radnika – međunarodna tela reaguju, a institucije Srbije ćute
Imajući u vidu koji period obuhvata ovaj ALARM izveštaj, fokus izlaganja predstavnice ASTRE, Jasmine Krunić, bio je na potencijalnom slučaju masovne trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije radnika iz Vijetnama angažovanih na izgradnji fabrike guma Linglong. Prema njenim rečima, taj slučaj obeležile su intenzivne reakcije medija, akademske zajednice, međunarodnih institucija: Evropski parlament reagovao je Rezolucijom o prisilnom radu u fabrici „Linglongˮ i ekološkim protestima u Srbiji (decembar 2021); eksperti UN zajedničkom izjavom (januar 2022) u kojoj izražavaju svoju duboku zabrinutost zbog navoda o trgovini vijetnamskim radnicima migrantima u Srbiji i Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN svojim Zaključnim zapažanjima. Međutim, reakcije državnih organa su izostale ili su se svele na poricanje odgovornosti i okretanje glave na surove uslove eksploatacije i prinude.
Povodom ovog slučaja, ASTRA je podnela 44 oficijelna zahteva i prijave u 16 različitih državnih institucija. Do današnjeg dana ASTRA je primila samo 17 zvaničnih odgovora (36%) od sedam institucija (44%). Svojim generalnim sadržajem ovi odgovori uglavnom obaveštavaju o tome da su određene aktivnosti pokrenute, ali se ni nakon šest meseci ne naziru konkretni ishodi ili rezultati.
Nekolicina važnih tela u borbi protiv trgovine ljudima ili nikada nije odgovorila na upite i prijave ili nije nikad sprovela aktivnosti za koje su opunomoćene. Na primer, Nacionalna kancelarija za koordinaciju borbe protiv trgovine ljudima nije dala direktan odgovor, dok Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima nije sproveo formalne intervjue kako bi se ustanovile okolnosti i ispitala pretpostavljena eksploatacija radnika.
U prethodnih šest meseci (novembar 2021 – april 2022) članica koalicije prEUgovor ASTRA sprovela je više aktivnosti povodom ovog slučaja, uključujući u to i: pružanje direktne podrške radnicima; obavljanje terenskih poseta; koordiniranje rada sa aktivistima na terenu, kao i obavljanje intenzivne prepiske sa državnim ustanovama, u kojoj su pozvane na odgovornost; vršenje pritiska na Nacionalni mehanizam za upućivanje žrtava trgovine ljudima; postupanje u skladu sa SOP-om; učestvovanje na više od trideset sastanaka i događaja (onlajn i uživo), kao i pisanje priloga za nacionalne i međunarodne aktere.
Svi ovi uvidi biće sakupljeni u obiman izveštaj o ovom slučaju koji će, kako je ovom prilikom najavila Jasmina Krunić, uskoro biti predstavljen javnosti. Izveštaj će uključivati sve detalje dolaska i boravka radnika iz Vijetnama u Srbiji do kojih se do sada došlo, kao i spornu korespodenciju sa institucijama, reakcije međunarodnih tela i domaćih i stranih medija.
Što se tiče krize izazvane ratom u Ukrajini i masovnih migracija iz te zemlje, predstavnica ASTRE istakla je da su ovi događaji doveli veliki broj ljudi, pre svega žena i dece, u rizik od trgovine ljudima. Pored toga, rat u Ukrajini dovodi i do produbljenja ekonomske krize, a u uslovima siromaštva broj potencijalnih žrtava raste. Ona je istakla da građana Ukrajine u Srbiji nema mnogo (4-6 hiljada) i da su tu uglavom u tranzitu. Međutim, što sukob duže traje i njihov migrantski status, usled siromašenja i neizvesnosti, oni će se naći u većem riziku od krijumčara i trgovaca ljudima. Ovom prilikom, Jasmina Krunić je podsetila da je Srbija, nezavisno od rata u Ukrajini, nekoliko godina unazad pod udarom ekonomskih i ratnih migracija i da su one već dovele do brojnih slučajeva eksploatacije, pa i trgovine ljudima, i stvorile više novih modusa delovanja trgovaca ljudima, koji će predstavljati izazov i za domaće i za međunarodne organe.
Nažalost, za sada Srbija ovu novu verziju robovlasništva uspešno ignoriše, navodi se u novom Alarmu.
Snimak predstavljanja najnovig alarma možete naći na ovom LINKU.
PDF izdanja možete preuzeti sa ovog LINKA.
* * *
Predstavljanje Alarma je deo dva projekta koje sprovodi koalicija prEUgovor: „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije“ čije sprovođenje su omogućili Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD, i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, i „PrEUgovor nadzor politika: izgradnja savezništava za jači uticaj u neizvesnoj budućnosti” koji finansira Evropska unija.