Drugi decembar se od 1985. godine obeležava kao Međunarodni dan ukidanja ropstva u znak sećanja na Konvenciju o suzbijanju trgovine ljudima i o eksploataciji prostitucije drugih lica koju su Ujedinjene nacije donele 2. decembra 1949. godine.
Trgovina ljudima i ostali oblici eksploatacije, danas često objedinjeni u izrazu „moderno ropstvo“, su fenomeni o kojima se sve više govori u poslednjig 15 godina. Svedoci smo brojnih kampanja i javnih akcija usmerenih na tzv. „podizanje svesti javnosti“, dokumentarnih i igranih filmova koji prikazuju patnju žrtava i način na koji proces trgovine ljudima funkcioniše, a koji treba da mobilišu javnost u suzbijanju ove pojave, države i vlade demonstriraju snažnu rešenost da se sa trgovinom ljudima obračunaju, a svake godine se pojavi makar jedan do dva globalna izveštaja koji iznose procene o broju osoba izloženih trgovini ljudima i eksploataciji u celom svetu. Međutim, čini se da sve ove aktivnosti ne smanjuju broj žrtava, ne dovode do suštinskog poboljšanja njihovog položaja i ne utiču dovoljno na našu sposobnost da se od trgovine ljudima zaštitimo.
Podaci koji se u globalnim izveštajima iznose – a do kojih se došlo korišćenjem nepouzdanih metodologija, metodologija koje se periodično menjaju, što onemogućava pouzdano poređenje, uz različite definicije toga ko je žrtva trgovine ljudima – i koji govore o stotinama hiljada i milionima ljudi u modernom ropstvu danas, ukazuju nam na jedan veliki paradoks. Naime, različite procene broja žrtava trgovine ljudima i procenjen porast tog broja nije praćen srazmernim porastom broja identifikacija žrtava, donetih osuđujući presuda protiv trgovaca, kao ni raspoloživosti, ciljanosti i kvaliteta usluga namenjenih žrtvama. Primarni oblik prevencije trgovine ljudima danas u najvećem delu sveta svodi se na javne kampanje i podizanje svesti, dok se vrlo malo suštinski radi na eliminisanju uzroka koji dovode do toga da neko postane žrtva eksploatacije i na promenu odnosa moći i strukture globalnog sveta koji trgovinu ljudima i druge obilke eksploatacije čini ne samo mogućim, već i neizbežnim. Suštinske strukturalne promene i dugoročni i dubinski rad na eliminisanju individualnih i grupnih uzroka trgovine ljudima mogu nas približiti rešavanju problema „modernog ropstva“, a nikako hashtag/like/share aktivizam koji čini da se kao pojedinici osećamo aktivno i korisno, a zapravo ne donosi nikakvu promenu. U nedostatku ovakvih akcija koji će voditi ka uzorocima, ostaje nam da i dalje radimo na prevenciji individualnih slučajeva i direktnoj pomoći žrtvama i zagovaranju za poboljšanje njihovog položaja.
U tom cilju ASTRA je razvila mobilnu aplikaciju u cilju poboljšanja sposobnosti za prepoznavanje i zaštitu od trgovine ljudima. Mobilna aplikacija se sastoji iz igrice i kviza, kao i informativnog dela o problemu trafikinga. Igrajući različitim karakterima korisnik prolazi kroz različite situacije koje ga mogu odvesti u neki vid eksploatacije: radna eksploatacija, seksualna eksploatacija, prinuda na vršenje krivičnih dela, prinudni rad u kući, prinuda na prosjačenje. Na ovaj način korisnici će se upoznati sa različitim oblicima trgovine ljudima i eksploatacije, različitim načinima vrbovanja, i različitim načinima izlaska iz lanca trgovie ljudima, kao i sa problemima sa kojima se žrtve suočavaju nakon što se izbave, dok pokušavaju da se oporave i povrate kontrolu nad svojim životom. Upoznajući se sa potencijalnim opasnostima, mlade osobe uče da prepoznaju slične situacije u životu i tako zaštite sebe i ljude u svojoj okolini.
Mobilnu aplikaciju BAN Human Trafficking možete besplatno da preuzmete na Android, kao i na iOS platformi.