SAOPŠTENJE POVODOM 30. JULA, MEĐUNARODNOG DANA BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 30. jul je ustanovljen kao Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja globalne pažnje javnosti na sveprisutnost ovog problema. Jedno od merila uspešnosti ove borbe i kvaliteta sistemskog odgovora na problem trgovine ljudima jeste i ostvarenje prava žrtava trgovine ljudima u sistemu i van njega.
Kakav je položaj žrtava trgovine ljudima u pravosudnom sistemu Srbije, najbolje pokazuje „Analiza sudske prakse za krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije, trgovina ljudima i trgovina maloletnim licima radi usvojenja“, koju ASTRA već 11 godina unazad sprovodi na godišnjem nivou. Nažalost, ovogodišnja Analiza koja se odnosi na slučajeve iz 2020, potvrđuje dosadašnje negativne trendove u ovoj oblasti, uz jedan, da ga tako nazovemo, tračak nade ili svetli primer.
GLAVNA ZAPAŽANJA
- Za krivično delu trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim kazne se redovno izriču u visini zakonskog minimuma, tako da u poslednje tri godine beležimo najveći udeo kazni zatvora za trgovinu ljudima u rasponu od 3−5 godina (50% u 2018, 75% u 2019. i 66% u 2020. godini) uz smanjenje udela kazni zatvora u trajanju preko 5 godina (38% u 2018, 25% u 2019. i 17% u 2020. godini). Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, takođe nije nepoznanica, tako da je 17% počinilaca dobilo kaznu kraću od tri godine.
- Tokom prethodne tri godine može se uočiti porast udela seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (seksualna eksploatacija u presudama za 2018. godinu ima udeo od 60%, za 2019. godinu 82%, dok za 2020. godinu ovaj procenat iznosi 100%), uz stalni porast broja presuda donetih prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (40% u 2018, 50% u 2019. i 59% u 2020. godini). Od ukupno analizirane 22 presude, 13 presuda je doneto prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela, 9 presuda se odnosi na krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije (59%), a 4 na krivično delo trgovina ljudima (31%). Ova ročišta održavaju se bez prisustva javnosti i čine žrtve ovih krivičnih dela „nevidljivim učesnicima“, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu na bilo koji način uticati na tok i sadržinu sporazuma, čime se dovodi u pitanje ostvarivanje njihovih prava. Optuženi po pravilu dobijaju niske kazne.
- Nastavljen je i porast udela krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije uz smanjenje udela krivičnog dela trgovina ljudima (procenat okrivljenih za posredovanje u vršenju prostitucije (čl. 184) iznosio je 13% u 2018, 59% u 2019, i 64% u 2020. godini; procenat okrivljenih za trgovinu ljudima (čl. 388) iznosio je 80% u 2018, 29% u 2019. i 27% u 2020. godini). Ovo govori da je trend prekvalifikacije krivičnog dela trgovina ljudima u lakše krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije sve aktuelniji, iako ASTRA godinama unazad apeluje da trgovina ljudima u slučajevima seksualne eksploatacije ne bi smela biti kvalifikovana kao krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije, sa pretpostavljenim ciljem lakšeg dokazivanja postojanja krivičnog dela.
- U sudskim postupcima vezanim za krivično delo trgovina ljudima sva oštećena lica su ženskog pola, dok 60% oštećenih čine maloletna lica, tj. deca.
- U pogledu odlučivanja o imovinsko pravnom zahtevu za naknadu materijalne i nematerijalne štete, od ukupno 13 oštećenih lica, samo 2 oštećene su radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućene na parnični postupak, dok je 1 oštećenoj u krivičnom postupku dosuđen istaknut imovinsko pravni zahtev. Za preostalih 10 oštećenih u prvostepenim presudama nema podataka o ovom aspektu. To što je 1 oštećenoj dosuđen imovinsko pravni zahtev u krivičnom postupku, predstavlja pomak u odnosu na dosadašnju sudsku praksu, kada su žrtve u cilju ostvarivanja naknade štete upućivane isključivo na parnični postupak. ASTRA godinama unazad ukazuje da je neophodno promeniti praksu u pravcu rešavanja imovinsko pravnog zahteva u krivičnom postupku, kako bi se izbegle duge i skupe procedure u građanskim postupcima i žrtva poštedela traume ponovnog vođenja postupka, svedočenja i sudsko medicinskih veštačenja.
- Nema podataka da je neko od oštećenih lica dobilo status posebno osetljivog svedoka. Ovo posebno zabrinjava jer je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima i prethodnih godina vrlo retko dodeljivan. Status posebno osetljivog svedoka garantuje žrtvama bezbednost tokom sudskog postupka, bez direktnog sučeljavanja sa optuženim trgovcem i uz mogućnost svedočenja iz posebno opremljene prostorije putem video linka.
- Kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje se najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju u najmanju ruku neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.
Može se zaključiti da je neophodan nastavak aktivnosti na unapređivanju pravnog, strateškog i institucionalnog okvira u cilju unapređenja položaja žrtava trgovine ljudima, kroz izmene određenih zakonskih rešenja, ali da je neophodna i dosledna primena postojećih pravnih normi, uz kontinuiranu edukaciju zaposlenih u pravosuđu i praćenja pravosudne prakse u vezi sa trgovinom ljudima.
U tom pravcu ova Analiza daje i set preporuka. Osim toga ovo izdanje donosi i dva dodatka: Analizu prakse prekršajnih sudova za prekršaj prostitucija (Dodatak 1), Praksu Ustavnog suda Srbije u pogledu povrede zabrane trgovine ljudima (Dodatak 2).
Pun tekst „Analize sudske prakse za godinu 2020. za krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije, trgovina ljudima i trgovina maloletnim licima radi usvojenja“ možete preuzeti OVDE.
Ovo izdanje Analize sudske prakse izrađeno je u sklopu projekta „Prava deteta u Srbiji – unapređivanje položaja dece u pravosudnom sistemu“ (CRIS), koji sprovode Međunarodni komitet spasa (IRC), Centar za prava deteta (CPD) i ASTRA, uz podršku Evropske komisije kroz program „Prava, jednakost i državljanstvo“.