Vlada Srbije usvojila je 4. avgusta 2017. godine Strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom, i zaštite žrtava od 2017. do 2022. godine, kao i prateći Akcioni plan za 2017. i 2018. godinu, šest godina nakon isteka prethodnog plana. U poslednjih pet godina stagnirala je oblast suzbijanja i sprečavanja trgovine ljudima u Republici Srbiji, jer nisu bili stvoreni preduslovi za plansko i sistemsko rešavanje problema i za uspostavljanje novog institucionalnog i koordinacionog okvira. Rezultat ove stagnacije bio je sprovođenje ad hoc rešenja bez dugoročnih planova, što je dovelo i do toga da Srbija u Izveštaju o trgovini ljudima američkog Stejt deparmenta (i za 2016, ali i za 2017. godinu) bude svrstana na tzv. listu za posmatranje.[1] Usvajanje Strategije i Akcionog plana predstavlja dobru vest i veliki pomak u oblasti sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima.
Rad na Strategiji prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom, i zaštite žrtava, započet je još u maju 2012. godine. Prvobitni tekst nastao je tokom višemesečnog rada, u kome su učestvovali svi ključni akteri za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji, i važi u periodu od 2013. do 2018. godine. Zahvaljujući činjenici da su dovoljno uopšteno formulisani i da upućuju na ključne izazove prilikom reagovanja na trgovinu ljudima u Republici Srbiji, ciljevi su ostali aktuelni. U svojim izveštajima ASTRA kontinuirano ukazuje na oblasti koje je potrebno dodatno razviti, a koje su izlistane u analizi stanja i u ovom dokumentu: 1) sistem institucionalne i operativne koordinacije još nije potpuno funkcionalan; 2) poslovi suzbijanja trgovine ljudima u policiji nisu jedinstveni i specijalizovani (više jedinica ima nadležnost u postupanju); 3) ne postoji zajednički i sveobuhvatan sistem prikupljanja i analize podataka o trgovini ljudima; 7) sistem identifikacije, zaštite i podrške žrtvama trgovine ljudima, posebno kada je reč o deci i ranjivim kategorijama migranata, nije potpuno razvijen; 8) sistem još nije razvio posebne programe podrške za grupe u riziku i ranjive kategorije migranata kada je reč o prevenciji trgovine ljudima i podršci žrtvama trgovine ljudima; 9) sistem još ne raspolaže potrebnim ljudskim resursima (nisu dovoljno razvijene kompetencije zaposlenih u oblasti otkrivanja i procesuiranja slučajeva trgovine ljudima) i materijalnim resursima (ne postoje stalna budžetska sredstva za finansiranje prevencije, zaštite žrtava i suzbijanja trgovine ljudima) za pružanje kvalitetne podrške žrtvama trgovine ljudima; 11) nije uspostavljen fond za podršku žrtvama trgovine ljudima; 12) proces obeštećenja žrtava trgovine ljudima tokom parničnog postupka nije efikasan i ne omogućava žrtvama trgovine ljudima da dobiju odgovarajuće obeštećenje; 13) prihvatilište za urgentno zbrinjavanje žrtava trgovine ljudima, koje je osnovano pri Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, još ne funkcioniše.
Strategijom je predviđeno osnivanje Radne grupe za sprovođenje i praćenje Strategije „sastavljene od predstavnika ministarstava i državnih organa, koji poseduju stručna znanja iz oblasti značajnih za sprovođenje Strategijeˮ, a koji su eksplicitno nabrojani. Ova Radna grupa treba da preuzme ulogu nekadašnjeg Republičkog tima za borbu protiv trgovine ljudima. Zanimljivo je da organizacije civilnog društva, koje imaju dugogodišnje iskustvo i ekspertizu u suzbijanju trgovine ljudima, uprkos prethodno citiranoj oceni da „sistem još ne raspolaže potrebnim ljudskim resursima (nisu u dovoljnoj meri razvijene kompetencije zaposlenih u oblasti otkrivanja i procesuiranja slučajeva trgovine ljudima)ˮ, nisu direktno navedene kao članovi Radne grupe, već se u narednom pasusu koristi sledeća formulacija: „Organizacije civilnog društva ravnopravno učestvuju u procesu praćenja, izveštavanja i ocenjivanja Strategije.ˮ U ovako formulisanoj aktivnosti učestvovaće pet organizacija civilnog društva po izboru Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Osim toga da će to biti organizacije „koje se bave problemom trgovine ljudimaˮ, nisu precizirani detaljniji kriterijumi za izbor iako je o tome bilo reči tokom prvobitne izrade Strategije.
Kada je reč o finansiranju, i Strategija i Akcioni plan biće finansirani iz budžeta Republike Srbije, IPA fodova Kancelarije za tehničku pomoć i razmenu informacija iz Brisela – TAIEKS, uz podršku OEBS-a, IOM-a, UNODC-a i ICMPD-a, kao i uz podršku Ministarstva rada Sjedinjenih Američkih Država koje je osmislilo program „Angažovanje i podrška nacionalnom novou za smanjenje pojave dečijeg rada”.[2] Iako su ova dva dokumenta usvojena u trećem kvartalu 2017. godine, a Akcioni plan se odnosi na period 2017–2018. godine, što znači da je za njegovo sprovođenje u prvoj godini ostalo još četiri meseca, ne vidi se razlika u sredstvima koja se opredeljuju iz budžeta Republike Srbije. Takođe je zanimljivo da su najveća sredstva – više od četvrtine ukupnog neprojektnog budžeta – opredeljena za aktivnosti Ministarstva kulture i informisanja (1.234.000 dinara za 2017. i isto toliko za 2018. godinu), dok su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao državne institucije ključne za suzbijanje trgovine ljudima, dobila znatno manje iznose.
Pohvala je činjenica da su Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom, i zaštite žrtava od 2017. do 2022. godine i prateći Akcioni plan za 2017. i 2018. godinu usvojeni, ostaje nam da radimo i kontinuirano pratimo sprovođenje aktivnosti predviđenih ovim dokumentima u cilju stvaranja jasnog i dugoročnog institucionalnog odgovora na problem trgovine ljudima.
ASTRA tim
[1] Godišnji Izveštaj o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta, objavljen 28. 6. 2017. godine. <https://www.state.gov/documents/organization/271339.pdf>
[2] Prema Strategiji prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava za period 2017–2022. godine.