Trgovina ljudima je problem koji pogađa sva društva. Jedina razlika je kako se protiv tog problema borimo. Radi se o kompleksnom problemu čije posledice su najgrublje kršenje ljudskih prava i zato njegovo suzbijanje zahteva s jedne strane efikasno krivično gonjenje počinilaca, a s druge, dostupnost različitih adekvatnih vrsta pomoći za žrtve, u cilju njihove rehabilitacije i (re)integracije. Poslednjih godina beležimo trend porasta domaćih državljana/ki žrtava trgovine ljudima, kao i činjenicu da skoro polovinu identifikovanih žrtava čine deca.
Prosečan uzrast dece kojima je ASTRA pružala pomoć je 14.7 godina. Deca su, kao i odrasli, najčešće žrtve seksualne eksploatacije, zatim prinudnog prosjačenja, prinudnog sklapanja brakova, ali i radne i drugih oblika eksploatacije. Skoro sva ta deca su državljani Srbije. Najkritičniji nedostaci u odgovoru društva i države odnose se na činjenicu da Republika Srbija iz svog budžeta ne izdvaja nikakva sredstva za borbu protiv trgovine ljudima, ako izuzmemo sporadična jednokratna izdvajanja. Pored toga, postoji i problem smeštaja dece koja su identifikovana kao (potencijalne) žrtve trgovine ljudima, jer u postojećem mehanizmu ne postoji specijalizovano sklonište za decu žrtve trgovine ljudima, kao ni posebni programi za njihovu (re)integraciju.
Deci se ne nudi bilo kakva mogućnost da nastave život po izlasku iz lanca trgovine ljudima, što nas vraća na uzroke trgovine ljudima koji između ostalog uključuju siromaštvo, socijalnu isključenost, nasilje u porodici i slično. Potrebno je što pre usmeriti napore ka rešavanju tih pitanja. Država, ali i celo društvo su odgovorni za efikasnost suzbijanja trgovine ljudima. S jedne strane država je dužna da se bavi pitanjima iskorenjivanja siromaštva i davanja prioriteta pitanjima opstanka i kvaliteta života dece i mladih. S druge strane, kada je u pitanju pomoć na koju žrtve trgovine ljudima imaju pravo na osnovu međunarodnih konvencija koje se odnose na suzbijanje trgovine ljudima, a koje je i naša zemlja ratifikovala, potrebno je učiniti funkcionalnim postojeće mehanizme i osmisliti sistemska rešenja za prihvat i pružanje pomoći deci žrtvama trgovine ljudima. U tom smislu, uloga civilnog društva još uvek nije u dovoljnoj meri prepoznata, jer državne institucije još uvek samo delimično koriste potencijale nevladinih organizacija koji su im na raspolaganju.
U okviru kampanje izrađeni su video spot, radio džingl, plakat, bilbord i različiti informativni i preventivni materijali koji će narednih meseci biti distribuirani širom Srbije.
Kampanja „STOP trgovini decom“ se realizuje uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU“ i OAK fondacije. Kampanja ima za cilj podizanje nivoa informisanosti javnosti o problemu trgovine decom.