Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 30. jul je ustanovljen kao Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja pažnje globalne javnosti na sveprisutnost ovog problema. Pre tačno mesec dana, američki Stejt department je u Izveštaju o trgovini ljudima za 2016. godinu ocenio da Vlada Republike Srbije nije ispunila minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima i zaštite žrtava ovog krivičnog dela, te je stavljena na „listu za posmatranje”. Tokom 2015. godine primetan je značajan pad u broju identifikovanih žrtava trgovine ljudima, kao i neusklađenost usluga socijalne zaštite sa potrebama žrtava. Zabrinjavaju i podaci da u sudskim postupcima izostaje pristup koji bi bio u potpunosti orijentisan na prava žrtve, te su one često izložene ponovnoj traumi i pretnjama, dok naknada štete gotovo u potpunosti izostaje. I dalje se suočavamo sa čestim kršenjem perioda refleksije za žrtave, neadekvatnim smeštajem, nepostojanjem programa reintegracije i socijalne inkluzije. Organizacije civilnog društva nisu u dovoljnoj meri uključene u proces identifikacije i pružanja pomoći žrtava trgovine ljudima.
Primetno je da je suzbijanje trgovine ljudima, u velikoj meri, pitanje političke volje i u tom smislu, otvaranje Poglavlja 24 u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji, gde se nalazi i trgovina ljudima u sklopu organizovanog kriminala, može biti šansa za promenu ovakvog stanja.
U narednih nekoliko godina se ne očekuje značajnija promena trendova u trgovini ljudima ni kad se radi o žrtvama, ni kad se radi o vrstama eksploatacije kojoj su izložene. Prema zvaničnim podacima i podacima ASTRA SOS telefona u poslednjih nekoliko godina, žrtve trgovine ljudima u Srbiji su u najvećem procentu domaće državljanke i državljani (2015 – 92,5%), koji se eksploatišu pre svega interno, na teritoriji Srbije (2015 – 67,5%). Veliki procenat identifikovanih žrtava trgovine ljudima su deca, čak 60% u 2015. godini. Kada govorimo o vrsti eksploatacije, žrtve su najčešće izložene nekoj vrsti seksualne eksploatacije (2015 – 55%), ali su prisutni gotovo svi njeni oblici -radna eksploatacija, prinudna prošnja, prinuda na vršenje krivičnih dela, prinudni brak. Tokom prvih šest meseci 2016. godine, putem ASTRA SOS telefona primljeno je preko 1800 poziva i identifikovano 10 žrtava različite vrste eksploatacije.
Stoga, apelujemo na državne organe da ozbiljno shvate obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem međunarodnih dokumenata i da njihovom primenom povećaju napore u identifikaciji žrtava, istragama i krivičnom gonjenju sa osuđujućim presudama za trgovce, edukaciji tužilaca i sudija kako bi obezbedili žrtvi pun obim zaštite u sudu i time umanjili njenu retraumatizaciju. Takođe, bitno je da se odredba o nekažnjavanju žrtava za dela koja su počinjena kao direktna posledica eksploatacije primenjuje kako bi prestala praksa zatvorskih kazni za krivična dela učinjena pod prinudom.
U cilju obeležavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima ASTRA objavljuje analizu položaja žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku za 2015. godinu. Detaljnu i celokupnu analizu položaja žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku možete da pročitate ovde.