Nacionalni mehanizam borbe protiv trgovine ljudima, medjunarodna saradnja i izvestavanje – iskustva Srbije i Holandije
24. mart 2011. godine
Aeroklub, Beograd (Uzun Mirkova 4) 10:00 h
Međunarodni okrugli sto koji je u Beogradu 24. marta 2011. godine organizovala NVO ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, okupio je predstavnike najznačajnijih aktera u oblasti suzbijanja trgovine ljudima iz Holandije i Srbije radi razmene iskustava i jačanja međunarodne saradnje u ovoj oblasti. Poseban akcenat je stavljen na institut nacionalnog izvestioca o trgovini ljudima koji u Holandiji postoji više od deset godina.
Trgovina ljudima predstavlja najgrublje kršenje ljudskih prava i najprofitabilniji oblik kriminala koji ne poznaje državne granice. Zbog toga postoje brojne međunarodne inicijative i dokumenti koji nastoje da formulišu ujednačen i dosledan odgovor nacionalnih država, kao i da podstaknu međunarodnu saradnju. Dva najvažnija međunarodna instrumenta u ovoj oblasti su UN Konvencija o transnacionalnom organizovanom kriminalu sa pratećim protokolima od kojih je za trgovinu ljudima najznačajniji Palermo protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljduima, posebno ženama i decom (2000) i Konvencija Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (2005), koje su među mnogobrojnim državama potpisale i ratifikovale i Republika Srbija i Kraljevina Holandija.
U svakoj državi postoji nacionalni mehanizam borbe protiv trgovine ljudima koji je organizovan na različite načine. Imajući u vidu preporuke Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija koje se odnose na uspostavljanje nezavisnog tela nacionalnog izvestioca o trgovini ljudima, holandska nacinalna izvestiteljka za trgovinu ljudima Corinne Dettmeijer – Vermeulen održala je prezentaciju o radu svoje kancelarije i govorila je o značaju objektivnog praćenja učinkovitosti nacionalnih politika i aktivnosti usmerenih na suzbijanje ovog veoma ozbiljnog društvenog problema, posebno ističući nezavisnost kao preduslov svake objektivnosti.
O stanju trgovine ljudima i izazovima sa kojima se susreću u svom radu govorili su Henk Werson, policijski ekspert za trgovinu i krijumčarenje ljudi iz holandske policije i Mitar Đurašković, koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Republike Srbije, dok su Gert Veurnik, javni tužilac za trgovinu i krijumčarenje ljudi i Gordana Jekić-Bradajić, zamenica tužioca za organizovani kriminal podelili svoja iskustva u krivičnom gonjenju učinilaca i zaštiti žrtava trgovine ljudima u postupku. Kroz diskusiju su razmatrane i mogućnosti poboljšanja prekogranične saradnje u okviru postojećih nacionalnih mehanizama.
Tokom 2010. godine, Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima je identifikovala ukupno 89 osoba kao žrtve ili potencijalne žrtve trgovine ljudima. U istom periodu, za krivično delo trgovine ljudima iz člana 388 Krivičnog zakonika Srbije, pripadnici MUP Republike Srbije su tokom 2010. godine podneli 47 krivičnih prijava. U njima se ukupno 76 lica pojavljuju kao oštećeni. Putem ASTRA SOS telefona, u 2010. godini, ukupno 37 osoba je identifikovano kao žrtve trgovine ljudima. Uvođenje instituta nacionalnog izvestioca za trgivinu ljudima bi svakako rešilo problem neusklađenosti podataka o žrtvama trgovine koji u Srbiji postoji već godinama. Iako neusklađeni kada se radi o brojkama, svi izvori potvrđuju da su žrtve trgovine ljudima u Srbiji prevashodno osobe ženskog pola, državljanke Republike Srbije, a veliki procenat žrtava čine deca. Seksualna eksploatacija je dominantan način iskorišćavanja žrtava trgovine ljudima, dok se beleži sve više slučajeva radne eksploatacije, čime se povećava vidljivost muškaraca kao žrtava. Osim toga, zabeleženi su i slučajevi trgovine ljudima radi prinudne prošnje, prinudnog braka i vršenja krivičnih dela. Za većinu žrtava trgovine ljudima Srbija je i zemlja porekla i zemlja destinacije, a beleži se trend interne trgovine ljudima. Istovremeno, znatno je manji broj naših državljanki i državljana eksploatisanih u inostranstvu, što govori o postojanju dovoljno profitabilnog tržišta za usluge žrtava trgovine ljudima u srpskom društvu.