Međunarodni dan borbe za ukidanje ropstva, 2. decembar, podseća na dan usvajanja UN Konvencije za suzbijanje trgovine ljudima i iskorišćavanja prostitucije drugih * Prema prošlogodišnjim podacima najstarije svetske organizacije za ljudska prava koja se bavi ovim problem, Anti-Slavery International, u takvom statusu je čak 27 miliona ljudi na planeti, pri čemu među njima najveći broj čine deca i mladi * Srbija se danas smatra zemljom porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima, a čak 37 odsto žrtava su deca, navodi se pored ostalog u izveštaju o trgovini ljudima u Srbiji za period 2000-2010. godine koji je letos objavila nevladina organizacija ASTRA
U fokusu UN Konvencije su iskorenjivanje savremenih oblika ropstva, kao što su trgovina ljudima, seksualna eksploatacija, najgori oblici dečjeg rada, prinudni brak, kao i prisilne regrutacije dece za upotrebu u oružanom sukobu.
U svojoj poruci povodom Međunarodnog dana borbe za ukidanje ropstva, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je skrenuo pažnju da su „u iskorenjivanju modernog ropstva potrebne nove strategije“.
„Dok vlade snose primarnu odgovornost, takođe i privatni sektor treba da odigra svoju ulogu u cilju iskorenjivanja ropstva“, rekao je Ki Mun, upozorivši da „uprkos značajnim naporima vlada, civilnog društva i međunarodne zajednice, još uvek živimo u svetu izopačenog od praktikovanja ropstva“, te istovremeno apelovao na vlade, preduzeća i nevladine organizacije na „posvećenost borbi protiv ropstva i tešnju saradnju kako bi se do kraja iskorenila ova pošast“.
ASTRA, nevladina organizacija iz Srbije posvećena je iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima. Na konferenciji, koju je ova organizacija održala povodom međunarodnog Dana borbe za ukidanja ropstva i istovremeno desetogodišnjice svog rada, prezentovan je „Izveštaj o trgovini ljudima u Srbiji za period 2000-2010. godine“. Prema podacima iz pomenutog izveštaja, tokom akcije protiv trgovine ljudima tokom deset godina rada ove nevladine organizacije, putem ASTRA SOS telefona primili su 14,594 poziva, identifikovali i pružili neku vrstu pomoći za 387 žrtava trgovine ljudima, od tog zbira čak 37 odsto je dece. Preko tri četvrtine žrtava identifikovanih u tom periodu su državljani/ke Srbije, a za skoro polovinu njih Srbija je bila i zemlja destinacije, kaže se u izveštaju ove NVO, navodeći da je najčešća strana destinacija za naše građane/ke je Italija, zatim zemlje koje su na tranzitnoj ruti ka Italiji: Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, kao i Austrija i Nemačka. Žrtve trgovine ljudima kojima je ASTRA pružala pomoć bile su izložene seksualnoj eksploataciji (72%), radnoj eksploataciji (14%), prinudnom prosjačenju (7%), prinudnom braku (6%), nelegalnom usvojenju (1%) i prinudi na vršenje krivičnih dela (0,3%). U ovom periodu, ASTRA je žrtvama trgovine ljudima pružila psihološku pomoć 932 puta, pravnu pomoć 496 puta, medicinsku pomoć 243 puta, sprovedene su 804 terenske akcije, uz stalno dostupne različite oblike pomoći i podrške u procesu oporavka i reintegracije u skladu sa konkretnim potrebama svake žrtve, navodi se u „Izveštaj o trgovini ljudima u Srbiji za period 2000-2010. godine“.
Izveštaj o trgovini ljudima u Republici Srbiji za period 2000–2010 analizira modalitete inkorporacije dva najvažnija međunarodna dokumenta – Palemo protokola UN i Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima u domaće zakonodavstvo i rešenja koje ono predviđa.
Takođe, ASTRIN „Izveštaj o trgovini ljudima u Srbiji za period 2000-2010. godine“, objavljen jula 2011. godine, i prvi je laternativni izveštaj koji daje analizu teorijske i praktične implementacije dva najvažnija međunarodna dokumenta u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Pomoć žrtvama trgovine ljudima u Srbiji zavisi prevashodno od podrške stranih donatora, dok je podrška Republike Srbije sporadična i nesistematska, zbog čega se i usluge ne osmišljavaju na način da odgovore promenljivim trendovima u trgovini ljudima i stvarnim potrebama lica koja pomoć primaju, dok se inicijative i inovacije vrlo teško prihvataju, a i kada se prihvataju, to nije u cilju boljeg položaja žrtava, već radi ispunjavanja nekih drugih političkih ciljeva i ambicija.
Međunarodni dan borbe za ukidanje ropstva, 2. decembar, podseća na dan usvajanja UN Konvencije za suzbijanje trgovine ljudima i iskorišćavanja prostitucije drugih (Rezolucija 317 (IV) od 2. decembra 1949. godine). Rezolucijom 57/195 od 18. decembra 2002. godine, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je proglasila 2004. godinu Međunarodnom godinom obeležavanja borbe protiv ropstva i za njegovo ukidanje.
Republika Srbija je 14. aprila 2009. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima, koja trgovinu ljudima posmatra pre svega kao kršenje ljudskih prava i povredu dostojanstva i integriteta ljudskih bića. Osim što ratifikacija za sobom povlači određene obaveze, pre svega u smislu obezbeđivanja i unapređenja standarda zaštite žrtava trgovine ljudima i njihovih prava – zaštitu privatnosti, pomoć žrtvama, vreme za oporavak i razmišljanje, naknadu štete i pravnu zaštitu i dr, Republika Srbija se na ovaj način saglasila i da praćenje i izveštavanje o sprovođenju ove konvencije na njenoj teritoriji vrši grupa eksperata za suzbijanje trgovine ljudima – GRETA. Proces praćenja treće grupe država među koje spada i Srbija počinje u februaru 2012. godine, dok se konačni izveštaj i preporuke očekuju u drugoj polovini 2013. godine.
Svi oblici ropstva zvanično su ukinuti obavezujućom konvencijom Ujedinjenih nacija iz 1956. godine. Ipak, prema prošlogodišnjim podacima najstarije svetske organizacije za ljudska prava Anti-Slavery International, u takvom statusu je čak 27 miliona ljudi na planeti, pri čemu među njima najveći broj čine deca i mladi.
http://www.e-novine.com/drustvo/54726-Savremeni-robovi-sve-mlai.html