RFE, 16.12.2011 Zoran Glavonjić
Poslednjih godina u Srbiji je u porastu trgovina ljudima u kojoj su žrtve uglavnom domaći državljani, govore najnoviji podaci nadležnih institucija. Procenjuje se da je za efikasniju borbu protiv tog problema potreban bolji rad pravosuđa.
Znatan porast takozvane unutrašnje trgovine ljudima zabeležen je od 2004. godine, dok je samo u 2011. u Srbiji identifikovano 83 žrtve.
Mitar Đurašković, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, rekao je za naš program da su ti slučajevi samo vrh ledenog brega.
„Unutrašnja trgovina ljudima znači da su žrtve iz Srbije vrbovane u Srbiji, da je prevoz bio u zemlji, i da je njihova eksploatacija bila ovde. Dakle, ceo krug se zatvara u Srbiji. Bilo je i slučajeva da su naše državljanke iskorišćavane u inostranstvu. Ali sada imamo pojavu, i to je novi trend, eksploataciju
Vlasti kažu kako se pojavio novi ‘trend’, eksploatacija muškaraca u trgovini ljudima.
muškaraca u trgovini ljudima. Uglavnom je reč o građevinskim radnicima. Tako da mi radimo na tome da svi segmenti društva prepoznaju sve oblike eksploatacije i da prijavljuju policiji, tužiocima, nevladinim organizacijama…“, kaže Đurašković.
Najčešći vidovi trgovine ljudima su seksualna eksploatacija, prosjačenje i iskorišćavanje dece za krivična dela. Polovina identifikovanih žrtava mlađa je od 18 godina.
Zbog toga se stručnjaci slažu da je potrebna oštrija kaznena politika. Radmila Dragičević Dičić, predsednica Apelacionog suda Srbije, kaže da postoje propusti koje što pre treba ispraviti.
„Postoji problem koji je evidentan a vezan je za istrage. Zato što sa jedne strane imamo registrovane pojave trgovine ljudima u Srbiji, a sa druge strane imamo neadekvatan broj krivičnih prijava, procesuiranih kriminalaca i okončanih sudskih postupaka. Problem je u tome što se vrlo često ide na neadekvatna optuženja. Ide se na gonjenje za krivično delo posredovanja u prostituciji, koje je lakše za istraživanje i procesuiranje, a ako se malo bolje pogleda taj predmet može se videti da tu jeste bilo trgovine ljudima. Ili se vrlo često postupak koji započne kao trgovina ljudima završi sa lakšom kvalifikacijom“, smatra Radmila Dragičević Dičić.
Za osnovno delo trgovine ljudima u Srbiji je zaprećena minimalna kazna od tri godine zatvora, ili od pet godina ukoliko je žrtva maloletna. Najviša izrečena presuda za trgovinu ljudima u Srbiji je deset godina.
Najviše zarade posle droge
U poslednje vreme posebno je raširena radna eksploatacija u kojoj se žrtve vrbuju kroz razne oglase gde im se nude dobro plaćeni poslovi u inostranstvu. To se, kaže Mitar Đurašković, obično završi pogubno za ovdašnje radnike koji se upuste u takvu avanturu.
„Kada dođu tamo njih četrdeset spava u baraci, imaju samo jedan toalet, na gradjevini rade i kada je temperatura preko pedeset stepeni… Ako zbog loših uslova i mizernih plata žele da odustanu od posla i da odu iz radničkog kruga, koji se može nazvati radnim logorom, na kraju im se preti policijom jer nemaju regulisana dokumenta. Kada ih prijave onda ih policija privodi pa su kao ilegalni migranti i osobe koje rade na crno izloženi progonu u toj zemlji. Posle na kraju zbog svega toga završe i u zatvoru.“
Srbija poreklo i destinacija žrtava trgovine ljudima
Seksualna eksploatacija i dalje je dominantna, pa i danas po negde u Srbiji rede noćni klubovi u kojima se prikriveno odvija prostitucija.
Na to uporno upozoravaju nevladine organizacije, uz ogradu da takvih mesta ima daleko manje nego ranije.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće, kaže da nadležni moraju više pažnje da obrate na tu pojavu zbog mogućih veza iz prošlosti.
„Mislim da je u situaciji u kojoj smo bili prethodnih godina postojala strašna sprega izmedju pojedinaca iz policije i vlasnika problematičnih noćnih klubova. Imamo podatke o slučajevima u kojima je policija bila u saradnji sa vlasnicima klubova u kojima se odvija prostitucija. I kada treba da se napravi racija neko iz policije ih obavesti na vreme, pa kada dodju policajci koji treba da izvrše tu raciju ne nadju ništa. Niti devojke, niti bilo kakve tragove…“
Organizovana trgovina ljudima na drugom mestu je po kriminalnoj zaradi u svetu, posle trgovine drogom, pa je tako i u Srbiji. Zbog toga, zaklučuje Vesna Stanojević, Srbija se mora ozbiljnije boriti protiv trgovine ljudima.
„Imali smo situaciju u Novom Pazaru, da ne pominjem druge gradove u Srbiji, gde su odredjeni ljudi koji su bili na visokim društvenim položajima bili u sprezi sa organizovanim kriminalom. Bili su u sprezi sa podvodačima, trafikerima ili trgovcima ljudima. Šta mislite, šta bi mogao da bude razlog? Samo novac koji su oni od njih dobijali.“