S. BABOVIĆ | 28. septembar 2010.
Siromašni meštani Doljevca odlučili da osnuju agenciju koja bi ih, kako veruju, spasila od nemaštine. Više od hiljadu ljudi spremno da na ovaj način potraži izlaz iz bede, kažu organizatori akcije
Najveći broj siromašnih na jugu Srbije
U Doljevcu je pokrenuta inicijativa za osnivanje agencije za prodaju organa, što je jedini način, tvrde pokretači ideje, da socijalno ugroženi prebrode tešku nemaštinu.
Organizatori ove akcije, svesni da zakon trgovinu organima zabranjuje, kažu da će oni ipak uputiti zahtev Agenciji za privredne registre ,jer nikome ne mogu da zabrane da se odluči na ovaj očajnički korak i probaju da u inostranstvu prodaju i krv.
– Ljudi ne znaju kako da dođu do sredstava za školovanje dece, plaćanje struje… U Doljevcu ima 4.000 nezaposlenih ljudi, a verovatno ih ima između 6.000 – 7.000, jer se mnogi ne prijavljuju – predočava za „Novosti“ Dragić Nerandžić, predsednik Foruma Doljevac i Udruženja boraca rata 99. godine, koji je pokrenuo ovu inicijativu. – U našoj opštini sa oko 19.000 stanovnika to je strahovita nezaposlenost. Ljudi su prinuđeni da idu od Centra za socijalni rad do opštine kako bi nekako preživeli. Gro mladih beži odavde!
Iz tih razloga, napominje naš sagovornik, pokrenuta je inicijativa o formiranju agencije.
– Pokušaćemo to da realizujemo, iako je to vrlo teško – kaže Nerandžić, ubeđen da krv doljevačani na zapadu mogu skupo da prodaju. – Ljudi su spremni na sve. Odavde ima više od 1.000 ljudi spremnih da da krv ili proda organe kako bi deci obezbedio parče hleba.
To bi učinio i Ljubiša Stojanović (50), elektrotehničar iz Malošišta. Doživeo je infarkt 2007. Misli da je to posledica rata u kome je učestvovao. Radio je 18 godina, sve do 2001. Za „Novosti“ kaže da je na sve spreman kako bi prehranio porodicu.
– Spreman sam da prodam krv ili organ da bih preživeo. Svestan sam da sa ovako narušenim zdravljem ne mogu da se zaposlim. U vrlo sam teškoj finansijskoj situaciji, jer nemam primanja. Moja supruga radi, pa sam preko nje osiguran. U ovom delu Srbije situacija je najteža.
Među očajnicima u Doljevcu su ljudi različitih generacija. Šansu da proda krv u inostranstvu vidi i Živorad Gavrilović (32):
– U mojoj kući otac i ja ne radimo već šest godina. Pokušavam uporno da se zaposlim, ali bez uspeha. Spreman sam na sve.
U Centru za socijalni rad u Doljevcu predočavaju za „Novosti“ da trenutno u opštini 340 porodica prima neku vrstu socijalne pomoći. Materijalno je ugroženo oko 1.700 ljudi.
– Situacija je veoma teška, a naš centar je najopterećenija ustanova – iznosi za „Novosti“ Sava Stevanović, direktor Centra za socijalni rad u Doljevcu, koji ističe da lokalne vlasti pomažu koliko mogu. – Meštani primaju jednokratnu pomoć, socijalna davanja, ugroženim đacima plaćaju se mesečne karte za prevoz ukoliko se školuju u Nišu. Problem su i staračka domaćinstva koja imaju penziju oko 8.000 dinara, a deca im ne rade. Stvarno se teško živi.
Pokretači doljevačke inicijative na kraju kažu da država može da zabrani formiranje agencije za prodaju organa, ali da ih niko ne može sprečiti da u inostranstvu prodaju krv ili organe.
PLAZMA
DR Zoran Stanojković direktor Zavoda za transfuziju Niš iznosi za „Novosti“ da je davanje krvi kod nas po svim evropskim standardima anonimno, bezbedno i besplatno i da do sada nisu imali ponuda za ovakvu trgovinu. Prodaja krvi nije legalna skoro nigde u svetu, ali se u Americi i Japanu naveliko i potpuno zakonski trguje – krvnom plazmom. Ona donosi svakom davaocu i do pedesetak dolara, a procene su da ova industrija godišnje u svetu „obrne“ oko osam milijardi dolara! SAD su najveći izvoznik plazme u svetu, jer više od 70 odsto dragocene žute tečnosti – koja se obnavlja mnogo brže nego krv – potiče iz američkih „banaka krvi“.
ZABRANJENA PRODAJA
NA Klinici za nefrologiju KC Niš, gde se već tri godine uspešno obavljaju transplantacije bubrega, podsećaju da je svaka trgovina organima najstrože zabranjena. – Zakon je jasan, dozvoljeno je samo donorsko zaveštanje i dobrovoljno davanje organa – kaže za „Novosti“ prof. dr Vidojko Đorđević, direktor Klinike.