Tanjug | 13. 10. 2011. – 12:18h
Policija u Vranju privela je istražnom sudiji Gorana J. (43) zbog sumnje da je izvršio krivično delo trgovina ljudima, odnosno da je zloupotrebama doveo u ropski odnos 15 građevinskih radnika iz Srbije.
Kako je saopštila danas policija u Vranju, postoji sumnja da je Goran J. sa još jednim državljaninom Srbije doveo u zabludu 15 građevinskih radnika iz Srbije obećanjima da će im obezbediti posao u Rusiji.
Policija precizira da su Goran J. i njegov saučesnik zloupotrebili ovlašćenje i status poslodavaca, i da su organizovali prevoz radnicima do Moskve, a zatim ih, bez njihovog znanja, prebacili u rusku republiku Čečeniju, u grad Grozni.
Radnici su u tom gradu radno eksploatisani, bez nadoknade, držani u nehumanim uslovima i nad njima je uspostavljen ropski odnos od 8. jula do 13. septembra ove godine.
Istražni sudija Višeg suda u Vranju je Goranu J. odredio pritvor do mesec dana, a policijski službenici tragaju za drugom osobom, koja je osumnjičena da je saizvršilac ovog krivičnog dela.
Srpski radnici drŽani kao robovi u ČeČeniji – petnaest graĐevinaca sa juga Srbije preŽivelo pakao tokom dvomeseČnog zatoČeniŠtva u Groznom
Terali su nas da kopamo po bombama, izgladnjivali, pretili
Prevara – Rekli su nam da idemo u Moskvu, ali su nas poslali u Čečeniju. Tamo smo radili na gradilištu opasanom bodljikavom žicom i kopali na terenu punom bombi. Posle mesec dana ostali smo bez hrane. Mučili su nas i pretili smrću ako se pobunimo. Mislili smo, nećemo preživeti
Grupa srpskih radnika iz Vranja i okoline preživela je pravi pakao u Čečeniji, gde je na prevaru odvedena i držana u dvomesečnom zatočeništvu.
Šesnaest građevinaca iz Pčinjskog okruga, koji su se javili na oglas za rad u Rusiji, tretirani su bukvalno kao robovi na gradilištu gde su kopali po terenu punom bombi, živeli bez hrane u nehumanim uslovima, da bi se posle neviđene agonije spasli zahvaljujući jednom Čečenu koji im je za pare u tajnosti organizovao put do Moskve, gde su ceo slučaj prijavili srpskoj ambasadi.
Šema preko Belorusije
Vrlo brzo je o svemu obaveštena i srpska policija, koja je uhapsila Vranjanca Gorana Jovića zbog sumnje da je prevarom i obećanjem unosnog posla u Moskvi organizovao trgovinu ljudima i nesrećne radnike držao u zarobljeništvu u Čečeniji.
Kako Press saznaje, Jović je krajem juna dao oglas na lokalnom vranjskom radiju Ritam da traži građevinske radnike za rad u Moskvi.
– Na oglas se javilo više od 60 radnika. Da bi izgledalo uverljivije, Jović je kazao da se radi o ozbiljnom poslu i da ima mesta samo za najbolje, tako da je selekciju prošlo njih 40 koji su pošli put Moskve. Kazao je da će im u zavisnosti od delatnosti plata biti od pet do 10 dolara po satu. Početkom jula krenuli su za Moskvu, ali je već pred mađarskom granicom izdvojeno njih 15 kojima je rečeno da ako ih pitaju gde idu graničarima kažu da su krenuli u posetu rodbini u Moskvi. Putovanje autobusom je trajalo tri dana, očigledno ustaljenom šemom za šverc ljudi preko Belorusije navodi policijski izvor Pressa.
Prema njegovim tvrdnjama, radnici su dva dana po dolasku držani zarobljeni u nekom objektu u Moskvi, pa su zatim prebačeni u Čečeniju, u Grozni, gde su radili na građevinskom objektu, ali i na deminiranju. Sve vreme bili su bez prihoda, osim za hranu, koje je bilo nedovoljno, dok toaleta nije bilo ni na vidiku.
Otišao sam zdrav, sada sam poluinvalid
Posle svega Toplica kaže da se oseća jadno, prevareno, bespomoćno.
– Otišao sam kao zdrav radnik, u punoj snazi, a sada mi je pritisak 180 sa 90. Da ne govorim o psihičkoj torturi čije posledice osećam… Zaista ne mogu da verujem u šta čoveku život može da se pretvori samo zato što pokušava da zaradi da prehrani porodicu – zaključuje Toplica Ignjatović.
Nakon dolaska u Srbiju prijavili su Jovića policiji, koji im je putem poziva sa skrivenom identifikacijom pretio da će ih pobiti. Ipak, Jović je upao u policijsku zamku jer se razboleo u Moskvi, pa je zbog skupog lečenja morao da se vrati u Srbiju.
Toplica Ignjatović i Novica Pešić iz Surdulice, radnici koji su prošli pakao u Čečeniji, ispričali su za Press o golgoti koju su sa još 14 radnika preživeli od 8. jula do 13. septembra ove godine.
– Čuo sam na radiju oglas, i s obzirom na to da sam 2005. godine ostao bez posla, morao sam da se prijavim. Žena i sinovi ne rade, poslove odavno ne biram. Razgovarao sam sa tim Goranom, koji nam je obećao 6-7 dolara po satu, plus smeštaj i tri obroka. Uslovi su bili dobri i zbog toga smo prihvatili da idemo autobusom jer nam je rekao da nema avionskih karata i da je bolje da se taj novac uštedi – priča uzrujani Toplica.
On i Novica kažu da je pun autobus krenuo 8. jula sa stanice u Surdulici, a da su u Moskvu stigli 11. jula.
Kao robovi radili u Čečeniji
Izvor: B92
Surdulica — Grupa radnika iz Surdulice, na prevaru, umesto u Moskvu, poslata je u Čečeniju. Živeli su kao u logoru i radili samo za hranu.
Kada su pobegli, pomogla im je srpska Ambasada da se vrate kući. Za sada je uhapšena samo jedna osoba koja je umešana u ovu prevaru.
Toplica Ignjatović i Goran Petrović krenuli su u julu ove godine „trbuhom za kruhom“ u Rusiju. Rečeno im je da će raditi na građevini za 6 dolara po satu, smeštaj i hranu, i naravno, legalno.
„Pošto sam video oglas na televiziji, javio sam se, dobio Goranov broj i otišao kod njega sa svim potrebnim dokumentima da se upoznamo“ , priča Goran Petrović.
Njih dvojica su, kako kažu, pošli na rad u Rusiju, posredstvom Gorana Jovića, koji je, kako nezvanično saznajemo od izvora u vranjskoj policiji, trenutno u pritvoru do 30 dana, zbog sumnje da je počinio krivično delo teška prevara.
U Rusiji im je šef bio izvesni Sima Serafim, koji ih je ubrzo nelegalno prebacio u Čečeniju i, kako kažu, držao kao logoraše.
„Kupali smo se tako što smo od dasaka skovali improvizovanu kabinu, vodu smo grejali u plastičnim flašama na suncu i time se tuširali“ , opisuje Toplica Ignjatović.
Bez lekara, sa hranom jedva dovoljnom da prežive, trpeli su i pretnje i psovke od svog gazde.
Imali su poljski WC, neki radnici su spavali, zbog nedostatka dušeka, na daskama, nisu smeli da izlaze van limene ograde kojom su bili odsečeni od spoljašnosti, a svake noći slušali su pucnje.
Kopajući mašinama, naišli su i na bombu.
„Na svu sreću, nismo pogodili vrh gde su ta peraja, nego sa strane. Nismo ni slutili da je to bomba, stali smo sa bušenjem hiltijem i počeli da otkopavamo“ , priseća se Goran Petrović.
Očajni radnici, gladovali su danima da bi sakupili novac da plate čoveku koga su tamo upoznali, kako bi im obezbedio prevoz da pobegnu.
„Popeli smo se u taj kombi, vozač nas je povezao, pomešao nas sa ženama i decom iz Čečenije, da bi lakše izašli odatle nekim sporednim putevima…Izvukao nas je iz Čečenije i dovezao do srpske ambasade u Moskvi“ , objašnjava Toplica Ignjatović.
Uz pomoć Ambasade i Srpske pravoslavne crkve u Rusiji, posle dva meseca torture, vratili su se svojim porodicama.
Ovo nije usamljen slučaj, prema podacima Privredne komore Srbije, svake godine desetine hiljada radnika iz Srbije idu na rad u inostranstvo bez ikakvih ugovora i garancija, rizikujući da završe kao belo roblje.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=16&nav_id=549997