Istraživanje se bavi položajem iregularnih migranata/migrantkinja i odgovorom nadležnih organa na iregularna kretanja koja se odvijaju na teritoriji Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na položaj žena, identifikaciju rodno zasnovanog nasilja i rizik od trgovine ljudima.
Namera dokumenta je da, kroz analizu normativnog okvira koji se odnosi na iregularne migracije, položaj žena i suzbijanje trgovine ljudima, kao i analizu prakse kažnjavanja osoba zbog nezakonitog prelaska granice ili boravka na teritoriji Republike Srbije, sudske prakse u pogledu krivičnog dela krijumčarenja ljudi, kao i procedure vraćanja državljana trećih država, pruži predlog mera koje treba preduzeti da bi se uspostavljena praksa unapredila. Takođe, dokument ima za cilj da pruži pregled ključnih standarda koji su u pomenutim oblastima na snazi u Evropskoj uniji, kao i praksu zemalja članica, a sve u skladu sa proritetima koji se u procesu pridruživanja nameću Republici Srbiji.
Autori ističu da postoje otvorena pitanja u pogledu migracija koje se intezivno odvijaju na tlu Evrope poslednjih godinu dana, a da celovit i zaokružen odgovor EU još uvek nije dogovoren i da u se u ovom trenutku ne može predvideti kako će oblast azila i migracija biti uređena u skorijoj budućnosti. Ipak, postoje naznake da će novouspostavljeni sistem biti još nepristupačniji za osobe u migracijama. Imajući u vidu geografski položaj Srbije, njenu dosadašnju ulogu u usmeravanju migracijskog toka i težnju ka punopravnom članstvu, postoji jasna potreba za uključivanjem u debate koje se na evropskom nivou vode.
Prikupljanje statističkih podataka, sprovođenje terenskih poseta i obavljanje intervjua realizovano je u periodu od juna 2015. godine do juna 2016. godine. Obavljeno je preko 20 intervjua sa predstavnicima ključnih nadležnih državnih organa, međunarodnih i organizacija civilnog društva. U istom periodu prikupljeni su statistički podaci od 43 prekršajna suda i 16 sudova opšte nadležnosti. Statističke podatke za 2015. godinu treba tumačiti sa dužnom pažnjom, jer je kroz našu zemlju prošlo više od 600.000 osoba, što je, bez sumnje, atipično stanje. Iako poslednjih meseci govorimo o nekoliko hiljada osoba koje borave na teritoriji Republike Srbije, pitanje azila i migracija i dalje je neophodno promatrati na dva nivoa: migracijsko-izbegličke krize koja nesumnjivo i dalje traje, doduše sa evidentno drugačijim karakteristikama, ali i u kontekstu reformskih procesa na čije sprovođenje se Republika Srbija obavezala strateškim opredeljenjem ka statusu punopravne članice Evropske unije.
Istraživanje “Migranti i migrantkinje u iregularnom statusu u Republici Srbiji – aktuelna pitanja i perspektive” deo je širih nastojanja koalicije prEUgovor da na sistemski način nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) i pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24) i predlaže mere za unapređenje stanja, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije. U sprovođenju istraživanja učestvovale su predstavnice ASTRE, Autonomnog ženskog centra i Grupe 484, dok su, u okviru šireg konsultativnog procesa, svoj doprinos dali i predstavnici državne uprave, lokalnih samouprava, drugih nevladinih i međunarodnih organizacija.