15.02.2008, Izvor: Tanjug
BEOGRAD, 15. februara (Tanjug) – Mladi često posećuju sajtove za društveno umrežavanje na kojima ostavljaju lične podatke, ne sluteći da tako mogu postati potencijalne žrtve „vrbovanja“ putem interneta, rekla je Tanjugu profesorka kompjuterskog prava na Fakultetu organizacionih nauka Mirjana Drakulić.
Ona je kazala da je najposećeniji sajt „fejsbuk“ (facebook), koji predstavlja novi način druženja mladih, na kome oni mogu ostavljati svoje podatke i fotografije, ali i „ćaskati“ sa virtuelnim poznanicima.
Mladi ljudi koji „surfuju“ internetom često mogu biti vrbovani za sumnjive poslove, a u nevladinoj organizaciji „Astra“, koja se bavi sprečavanjem trgovine ljudima, ističu da je nudjenje posla u hotelima i prekookeanskim brodovima, posao bebisiterke i ponude za odlazak u inostranstvo radi učenja jezika čest „mamac“.
Jadranka Veljović iz te organizacije kazala je da je važno proveriti da li firme koje daju ponude zaista postoje, kako posluju i da li se bave onim za šta se izdaju i dodala da uvek savetuju mlade da ukoliko odluče da prihvate nerealnu ponudu, ostave kopiju pasoša.
„Astra“ je 2006. sprovela istraživanje na temu „Trgovina ljudima-pogled kroz internet prozor“ koje je pokazalo da dve trećine srednjoškolaca koristi Internet, a da polovina njih svakodnevno „četuje“ sa virtuelnim poznanicima.
Rezultati istraživanja pokazali su da njih čak 38 odsto odluči da upozna osobu sa kojom komunicira preko interneta, a isti broj doživljava različite neprijatnosti dok su „na vezi“.
Veljovićeva je podsetila da je tokom istraživanja aktivistkinja te organizacije četovala putem interneta, predstavljajući se kao petnaestogodišnjakinja, a za to vreme ostvarila je 457 kontakta, od čega su 86 odsto inicirali muškarci.
Osim ponuda za upoznavanje, bilo je i 125 poziva koji mogu da se podvedu pod seksualno uznemiravanja, objasnila je ona.
Zamenica direktora „Antitrafiking centra“, koji radi na suzbijanju trgovine ljudima, Jelena Djordjević takodje je rekla da su poslovne ponude najčešći oblik vrbovanja ljudi na koje je ta organizacija nailazila.
Iako je sumnjive ponude teško proveriti, mladi bi trebalo da pre sklapanja ugovora, provere šta stoji iza njih, jer se pokazalo da se i iza naizgled korektnih ponuda krije neki oblik eksploatacije, objasnila je ona.
Djordjevićeva smatra da je veoma bitna prevencija, odnosno informisanje ranjivih grupa koje mogu završiti kao žrtve trgovine, ali to najčešće nije dovoljno, jer ima mnogo razloga koji navode mlade ljude da prihvataju sumnjive ponude, kako bi život promenili na bolje.
U „Astri“ ističu važnost seminara koje oni organizuju za informisanje mladih, a koji su namenjeni i pograničnoj policiji, lekarima, sudijama…
Veljovićeva ističe da domaće zakonodavstvo ima saznanja o takvom obliku zloupotreba, ali za sada ne postoji zadovoljavajuća primena odredbe zakona o internet kriminalu.
Prema rečima predsednika nadzornog odbora Udruženja sudskih veštaka za informacione tehnologije Gojka Grubora, veliki problem u kažnjavanju dela „sajber kriminala“ je nedostatak ljudi u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Asistent Fakulteta organizacionih nauka Ratimir Drakulić rekao je Tanjugu da za sprovodjenje zakona o visokotehnološkom kriminalu nije problem samo nedostatak stručnih kadrova, već i političke volja da se takvi oblici kriminala reše.