Organizacija ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima je 28. novembra 2017. godine u Beogradu organizovala regionalni okrugli sto „Dobre prakse i izazovi u izgradnji i radu državnih službi za podršku oštećenima i svedocima“, u cilju razmene iskustava u izgradnji i funkcionisanju službi za podršku oštećenima i svedocima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Okruglom stolu su prisustvovali poredstavnici/ce sudova, tužilaštava i policije iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su imali priliku da aktivno učestvuju, razgovaraju i upoznaju se sa radom svojih kolega iz drugih zemalja, kao i da saznaju nešto više o radu Službe za podršku žrtvama iz Holandije.
U sesiji koja je za cilj imala razmenu iskustava i dobrih praksi iz regiona, predstavljene su službe za podršku oštećenima i svedocima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koje su nastale pre više od desetak godina radi pružanja podrške žrtvama i svedocima u postupcima za ratne zločine, da bi se vremenom proširile i na oštećene i svedoke drugih krivičnih dela. Predstavnice ovij službi su dale uporedni prikaz nastanka, organizacije i načina rada svojih institucija i predstaviće glavne prednosti i izazove koji određena organizacija rada donosi, kao i pozitivna iskustva i dobre prakse, što može poslužiti kao smernica za budući razvoj službi u državama i na instancama gde su one tek u povoju ili u ranim godinama rada.
Govornice su, između ostalog, donele sledeće zaključke i preporuke:
- Potrebno je stalno promovisanje rada službe, kako u sistemu pravosuđa, tako i šire, kako bi se one adekvatno, dugoročno i održivo pozicionirale. To zahteva kontinuirane napore zaposlenih, za koje često nema dovoljno vremena, ali to je neminovnost.
- Zaposleni u službama u svom radu treba da se oslanjaju na unutrašnje motive, a to je pre svega podrška žrtvama i svedocima, a ne da glavni motivacioni faktor dolazi spolja.
- Svedočenje je samo jedan segment svakodnevnog života jedne osobe. Svedoke i oštećene treba posmatrati celovito, kao osobe koje imaju svoj život, a imaće ga i nakon svedočenja. Ne treba od njih praviti žrtve sa punim radnim vremenom, već uvažiti njihove ukupne potrebe i motive, imajući u vidu svi kompleksnost situacije u kojoj se nalaze nakon trauma i nasilja koje su doživele, a koje mogu ponovo da budu aktivirane usled sekundarne viktimizacije.
- Važno je jasno precizirati kakvu podršku služba može da pruži, kao i koji akteru u lancu podrške i krivičnog postupka ima koju ulogu, kako bi žrtve i svedoci mogli da tačno znaju šta da očekuju. Važno je da zaposleni u službama ne obećavaju više nego što mogu da ispune.
- I mandat i kapaciteti službi za podršku oštećenima i svedocima su ograničeni, te je stoga neophodno i korisno oslanjati se na resurse i ekspertizu nevladinih organizacija i drugih aktera koji pružaju dugoročnu pomoć i podršku. S druge strane, samo upućivanje treba da odgovara potrebama svake konkretne žrtve, tj. da se vrši prema stručnim i pouzdanim pružaocima usluga.
- Usluge pomoći i podrške koje se razvijaju u okviru nevladinih organizacija su namenjene određenim kategorijama žrtava, tj. najviše ih ima za žene žrtve različitih oblika nasilja, dok su velike grupe žrtava nepokrivene uslugama van samih službi, tako da je potrebno razvijati usluge podrške i pomoći za žrtve kriminaliteta generalno.
Okrugli sto je realizovan u okviru projekta „Jačanje kapaciteta novouspostavljenih službi za podršku žrtvama u pravosuđu“, koji ASTRA sprovodi uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, u cilju obuke i podrške (novo)osnovanim službama za podršku oštećenima i svedocima pri sudovima i tužilaštvima u Srbiji i Crnoj Gori.
