U okviru rada na unapređenju pristupa pravu na naknadu štete za žrtve trgovine ljudima i drugih krivičnih dela sa elementima nasilja, ASTRA je organizovala tri okrugla stola – u Novom Sadu (5. decembar 2014), Nišu (10. decembar 2014) i Beogradu (12. decembar 2014).
Preko deset godina ASTRA radi na poboljšanju položaja žrtava trgovine ljudima, s naglaskom na pristupu pravdi. U tom cilju prošle godine je oformljena ekspertska grupa sa zadatkom da analizira stanje u Republici Srbiji kada se radi o delotvornom pristupu pravu na naknadu štete za žrtve trgovine ljudima i drugih krivičnih dela sa elementima nasilja, istraži dobre prakse u svetu i formuliše predloge rešenja kako bi se stanje u ovoj oblasti popravilo.
Članovi ekspertske grupe su sudija Radmila Dragičević Dičić (Vrhovni kasacioni sud), sudija Biljana Sinanović (Vrhovni kasacioni sud), sudija Dragana Boljević (Apelacioni sud u Beogradu i Društvo sudija Srbije), zamenica javnog tužioca Gordana Jekić Bradajić (Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu), zamenik javnog tužioca Slobodan Josimović (Više javno tužilaštvo u Novom Sadu), advokatice Dejana Spasojević Ivančić, Vanja Macanović (Autonomni ženski centar) i Brankica Grupković (ICMPD), prof. dr Milan Žarković (Kriminalističko policijska akademija), Tanja Kesić (Kriminalističko policijska akademija) i Marina Matić (Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije).
Ekspertska grupa je, između ostalog, izradila predlog izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku koje bi trebalo da olakšaju put ostvarivanja prava na naknadu štete za žrtve, kao i predlog smernica za postupanje pravosudnih organa radi ostvarivanja prava žrtve na naknadu štete u krivičnom postupku. Izrađen je i Predlog za formiranje fonda za naknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja kao jednog od modela za efikasnije ostvarivanje ovog prava u praksi.
Smernicama za postupanje pravosudnih organa radi ostvarivanja prava žrtve na naknadu štete u krivičnom postupku se utvrđuje redosled mera koje bi u okviru postojećeg zakonskog okvira javni tužilac i sudija trebalo da preduzimaju kako bi se ostvarilo pravo žrtve na naknadu štete u krivičnom postupku i kako bi se obezbedio viši stepen zaštite žrtava. Ovom inicijativom prevazilazi se problem uočen u praksi krivičnih sudova da se, iz razloga mogućeg odugovlačenja postupka, žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja (teških krivičnih dela) ne dosuđuju imovinsko pravni zahtevi, već se one upućuju na parnični postupak. Ovakvo postupanje nije u skladu sa principima efikasnosti postupka, prava na pravično suđenje i prava na delotvorni pravni lek, kao ni sa specifičnim obavezama koje proizilaze iz konvencija i drugih međunarodnih/regionalnih dokumenata koje uređuju minimalne standarde za ostvarenje garantovanih prava žrtava.
Pravni osnov za izmenu dosadašnje prakse tužilaštava i sudova u cilju donošenja odluke u krivičnom postupku o imovinskopravnom zahtevu, nalazi se u prihvaćenim međunarodnim standardima, međunarodnim konvencijama koje je Republika Srbija ratifikovala ili potpisala, kao i pravilima Evropske Unije u oblasti prava žrtava krivičnih dela, prema kojima će se propisi Republike Srbije nadalje i intenzivno usklađivati. Cilj izmene postupanja predstavlja usaglašavanje sa standardima i pravima koji su utvrđeni Evropskom konvencijom o naknadi štete za žrtve krivičnih dela sa elementima nasilja, Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima, Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Konvencijom UN o transnacionalnom organizovanom kriminalu, i dopunskim Protokolom za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, a naročito ženama i decom, kao i Deklaracijom UN o osnovnim principima pravde za žrtve kriminaliteta i zloupotrebe vlasti. Takođe, u pogledu EU mehanizama, izdvajamo važnost Direktive o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava krivičnih dela, koja je stupila na snagu 15. novembra 2012. godine.
Okrugli stolovi su okupili oko 75 sudija osnovnih, viših i apelacionih sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz osnovnih, viših i apelacionih javnih tužilaštava, advokate i predstavnike nevladnih organizacija koje pružaju različite oblike pomoći žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja. Kroz dinamičnu diskusiju, zainteresovani akteri su iznosili svoja iskustva i stavove o postojećoj praksi ostvarivanja prava na naknadu štete kroz parnični i krivični postupak i o izazovima koji stoje na putu boljeg funkcionisanja ovog sistema, kao i svoja razmišljanja o predstavljenim smernicama.