Četvrtu godinu za redom, ASTRA objavljuje analizu položaja žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku kroz analizu pravosudne prakse za 2014. godinu. Cilj analize je da, kroz najvažnije rezultate i zapažanja u pogledu položaja i prava žrtve u sudskim postupcima u odnosu na zadati minimum standarda predviđen međunarodnim dokumentima, uz odgovarajuće preporuke, ukaže na probleme u pravosudnoj praksi u ovoj oblasti koji se mogu javiti usled nedostataka u domaćem zakonodavstvu ili nedosledne primene postojećih zakonskih rešenja u oblasti krivičnopravne zaštite ili građanskih sudskih postupaka povodom naknade štete. Kontinuirano praćenje sudske prakse kroz položaj žrtava trgovine ljudima u sudskim postupcima, omogućava ne samo ocenu usklađenosti domaćih pravnih normi sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, već i doslednost u primeni postojećih pravnih normi u praksi, ujednačenost sudske prakse, kao i uticaj dosadašnjih edukacija zaposlenih u pravosuđu na pravilno sagledavanje i razumevanje položaja žrtava ovog teškog krivičnog dela u sudskim postupcima.
Praćenje sudske prakse za 2104. godinu sprovedeno je kroz praćenje i analizu sudskih presuda prvostepenih i drugostepenih sudova u Srbiji radi dobijanja celovitog uvida u promene u položaju žrtve i ostvarivanju prava i zaštite žrtve, specifičnosti poput trendova u vrsti eksploatacije kojoj su žrtve bile izložene i kaznenu politiku na godišnjem nivou. Ovogodišnja analiza ne ukazuje na značajan pomak niti promene u pristupu zaštiti interesa i prava žrtava u sudskim postupcima. Ostvarivanje prava žrtava trgovine ljudima u obimu koji garantuju ratifikovani međunarodni dokumenti i dalje se ne ostvaruje u praksi, posebno u oblasti sigurnosti i zaštite žrtve, saslušanja žrtve u sudskom postupku i naročito prava na kompenzaciju. Sekundarna viktimizacija žrtava, saslušavanje i direktno suočavanje sa počiniocima na suđenju, nemogućnost ostvarivanja imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, uz nepromenjenu kaznenu politiku ukazuju da se postojeći zakonski okvir koji je znatno unapređen i dalje nedosledno primenjuje u praksi.
Pravna regulativa u oblasti krivičnopravne zaštite, koja je u najvećoj meri usklađena sa međunarodnim standardima, nema punu i doslednu primenu u praksi. Osnovna prava žrtava, kao što su pravo na zaštitu privatnosti, pravo na pomoć, savetovanje i informisanje o pravima i besplatnu pravnu pomoć, pravo na sigurnost i naknadu štete i dalje se ne ostvaruju u zadovoljavajućem obimu. Pored podataka koji ukazuju na izvesno skraćivanje perioda trajanja sudskih postupaka i odlučivanja, žrtve trgovine ljudima su i dalje izložene saslušanjima u prisustvu okrivljenih, sporadični slučajevi suočenja žrtava sa okrivljenima i svedocima se i dalje beleže u praksi, uz izostanak reakcije u cilju zaštite bezbednosti žrtava. Pravo žrtava na kompenzaciju, odnosno ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, u krivičnom postupku se ne ostvaruje, dok je kaznena politika u slučajevima krivičnog dela trgovina ljudima nepromenjena u odnosu na prethodne godine. Dok se neki od ovih problema mogu rešiti insistiranjem na doslednoj primeni postojećih zakonskih normi i daljim treninzima za zaposlene u pravosuđu, pitanje besplatne pravne pomoći i odštete žrtvama kao kontinuirani problemi u praksi, zahtevaju nova zakonska rešenja i ozbiljnu posvećenost države rešavanju ovih problema.
Podaci iz analize ukazuju da je procenat osuđujućih prvostepenih presuda manji u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, upoređivanjem kaznene politike sa podacima iz analize za 2013. godinu može se zaključiti da se prosečna visina kazni za krivično delo trgovina ljudima ne razlikuje značajno u odnosu na 2013. godinu i kreće se u trajanju od oko 4 godine, što dovodi do zaključka da se uprkos izvesnom poboljšanju u odnosu na period pre toga, u praksi i dalje izriču niske kazne zatvora i da je kaznena politika i dalje blaga. Na to ukazuje i podatak da je procenat izrečenih kazni zatvora preko pet godina u 2014. godini skoro dvostruko smanjen u odnosu na prošlu godinu, kao i da se kazne u rasponu od dve do pet godina izriču češće nego u prethodnoj godini.
Struktura počinilaca je skoro nepromenjena, pa tako i dalje polovinu okrivljenih čine prethodno osuđivana lica. Analiza presuda za 2014. godinu pokazuje da se kao olakšavajuće okolnosti pri odmeravanju kazne i dalje najčešće uzimaju u obzir okolnosti koje se tiču ličnih prilika učinioca, kao što su porodični život i maloletna deca. U svim analiziranim prvostepenim sudskim odlukama, činjenica da okrivljeni imaju decu korišćena je kao olakšavajuća okolnost, čak i u slučaju kada je okrivljeni krivično delo izvršio prema svom detetu ili detetu koje je član šire porodice ili prema drugom maloletnom licu. Okolnosti koje zakon propisuje kao što su jačina ugroženog dobra, okolnosti, držanje nakon izvršenog dela a posebno odnos prema žrtvi u analiziranim presudama od strane prvostepenih i drugostepenih sudova nisu cenjene na adekvatan način, što ukazuje na nerazumevanje samog krivičnog dela trgovina ljudima i položaj žrtava ovog krivičnog dela.
Ključni problemi na koje je ukazivala analiza pravosudne prakse za 2013. godinu i dalje se tokom 2014. zapažaju kao prepreke u ostvarivanju prava žrtava u sudskom postupku, pa se može konstatovati da u pogledu mera za sprečavanje sekundarne viktimizacije, posebno prilikom saslušanja žrtve u sudskom postupku, kao i ostvarivanja prava na kompenzaciju nije ostvaren nikakav napredak.