Pre izmena i dopuna iz 2009. godine, relevantne odredbe Krivičnog zakonika Srbije (Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr. i 107/2005 – ispr.) koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, su glasile ovako:
Trgovina ljudima
Član 388
(1) Ko silom ili pretnjom, dovodjenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
(2) Za delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih načina izvršenja.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom najmanje tri godine.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila teška telesna povreda nekog lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.
(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,
učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
(6) Ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz st. 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od strane organizovane grupe,
kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
Trgovina decom radi usvojenja
Član 389
(1) Ko oduzme lice koje nije navršilo četrnaest godina radi njegovog usvojenja protivno važećim propisima ili ko usvoji takvo lice ili posreduje u takvom usvojenju ili ko u tom cilju kupi, proda ili preda drugo lice koje nije navršilo četrnaest godina ili ga prevozi, obezbedjuje mu smeštaj ili ga prikriva,
azniće se zatvorom od jedne do pet godina.
(2) Ko se bavi vršenjem delatnosti iz stava 1. ovog člana ili je delo izvršeno na organizovan način od strane više lica,
kazniće se zatvorom najmanje tri godine.
Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu
Član 390
(1) Ko, kršeći pravila medjunarodnog prava, stavi drugog u ropski ili njemu sličan odnos ili ga drži u takvom odnosu, kupi, proda, preda drugom licu ili posreduje u kupovini, prodaji ili predaji ovakvog lica ili podstiče drugog da proda svoju slobodu ili slobodu lica koje izdržava ili o kojem se stara,
kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.
(2) Ko prevozi lica koja se nalaze u ropskom ili njemu sličnom odnosu iz jedne zemlje u drugu,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini prema maloletnom licu,
kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.
Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi
Član 350
(1) Ko bez propisane dozvole predje ili pokuša da predje granicu SCG, naoružan ili upotrebom nasilja,
kazniće se zatvorom do jedne godine.
(2) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice SCG ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz SCG, licu koje nije državljanin SCG,
kazniće se zatvorom od tri meseca do šest godina.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane organizovane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice SCG, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.
Zakonski okvir pre 2006. godine
Iako je Srbija i Crna Gora bila jedna od potpisnica Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala potpisanog u Palermu 2000. godine, trgovina ženama u našem zakonodavstvu nije bila prepoznata kao posebno krivično delo sve do aprila 2003 kad je, prema poslednjim izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije (Sl. glasnik SRS, br. 26/77, 28/77 – ispr., 43/77 – ispr., 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i Sl. glasnik RS, br. 16/90, 26/91 – odluka USJ br. 197/87, 75/91 – odluka USRS br. 58/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/2002, 11/2002 – ispr., 80/2002 – dr. zakon, 39/2003 i 67/2003), uveden član
111b. Trgovina ljudima
(1) Ko silom ili pretnjom, dovodjenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili teških prilika drugog: vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u predaji ili prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju sticanja neke koristi, eksploatacije njegovog rada, vršenja kriminalne delatnosti, prostitucije ili prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, radi oduzimanja dela tela za presadjivanje ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od jedne do 10 godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema više lica, otmicom, prilikom vršenja službene dužnosti, u okviru kriminalne organizacije, na naročito svirep ili na naročito ponižavajući način ili je nastupila teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje tri godine.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu, ili je nastupila smrt oštećenog lica, kazniće se zatvorom od najmanje pet godina.
(4) Za delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema licu koje nije navršilo 14 godina, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki od drugih navedenih načina izvršenja.
Do uvođenja ovog krivičnog dela, (i još neko vreme nakon toga, zbog zabrane retroaktivnosti), trgovci ljudima su uglavnom bili kažnjavani po jednom od sledećih zakona:
Osnovni krivični zakon
(“Sl. list SFRJ”, br. 44/76, 36/77 – ispr., 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 – ispr. i 54/90 i “Sl. list SRJ”, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 41/93, 50/93, 24/94, 61/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 39/2003)
Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu (čl. 155)
Iako sam član ne pokriva sve pojavne oblike trgovine ljudima, a propisana sankcija za ovo delo je neadekvatna (1-10 godina) i delo je jako teško dokazivo, ovaj član Krivičnog zakona je bio najbliži delu trgovine ljudskim bićima.
Nedozvoljen prelaz državne granice (čl. 249)
Ovaj član pruža mogućnost kažnjavanja zatvorom lica koja prelaze granicu bez dozvole, ali takođe i lica koja ih prebacuju. Za trgovinu ljudima je od značaja jedino prelaz granice u organizovanoj grupi, ali ne i krijumčarenje ljudi koje se ne smatra trgovinom ljudima (vidi deo o migracijama i trgovini ženama).
Posredovanje u vršenju prostitucije (čl. 251)
Ova inkriminacija u stavu 1. i stavu 2. omogućava kažnjavanje u slučaju prinudne prostitucije. Ovo delo je najviše korišćeno kao supstitut do uvođenja dela trgovine ljudima.
Zakon o kretanju i boravku stranaca
(“Sl. list SFRJ”, br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, “Sl. list SRJ”, br. 24/94, 28/96 i 68/2002 i “Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 – dr. zakon, 109/2007 – dr. zakon i 97/2008 – dr. zakon)
Strane državljanke koje su žrtve trgovine na našoj teritoriji, ranije su tretirane kao ilegalne migrantkinje s obzirom na to da nemaju dokumenta, niti dozvolu za boravak u Srbiji i Crnoj Gori. Na taj način bi kršile ovaj zakon i najčešće bi bile deportovane (zaštitna mera: proterivanje stranca tj. udaljenje stranca sa teritorije SCG). Bilo je neophodno da se žrtve trgovine izuzmu iz kategorije ilegalnih migrantkinja, koja ih kriminalizuje i ostavlja deportaciju kao (najgore moguće) rešenje – žrtva se dodatno traumatizuje, vraća u istu situaciju od koje je pobegla i, konačno, gubi se kao svedokinja koja je neophodna za vođenje krivičnog postupka protiv počinilaca ovog krivičnog dela. Zahvaljujući edukaciji radnika Odeljenja za strance beogradskog SUP-a na temu trgovine ljudima, broj žrtava-strankinja koje dospevaju pred gradskog sudiju za prekršaje u Beogradu sveden je na mnimum u poređenju sa 2002. godinom, kada je rađena analiza predmeta. Podaci za ostale gradove u Srbiji o ovom pitanju ne postoje.
Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije (čl. 14)
(“Sl. glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 – dr. zakon i 85/2005 – dr. zakon)
Državljanke Srbije i Crne Gore koje su žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije takođe ranije nisu bile prepoznate kao žrtve trgovine ženama – najčešće su bile prekršajno gonjene zbog remećenja javnog reda i mira tj. bavljenja prostitucijom. Iako neke od njih odmah priznaju da su prostitutke, retko su spremne da otkriju imena podvodača i pomagača, kao i da iz opravdanog straha kažu da li se prinudno bave prostitucijom. Često sam „makro” za njih plaća izrečenu novčanu kaznu.
Post-traumatski stres, između ostalog, čini i to da neke od njih pamte najsitnije detalje (nadimke, imena klijenata, tetovaže, rečenice), a neke zaboravljaju i imena onih koji su ih zlostavljali. To je jedan od razloga zašto njihov iskaz na sudu često ne odgovara onom datom u policiji. Nije retka situacija da žrtva, iz opravdanog straha za sebe i svoju porodicu, ne govori sve što joj je poznato, a često su je i sami trgovci zastrašili da je ona ta koja je činila prekršaje i krivična dela, i da će zbog toga odgovarati. Žrtve se često stide i misle da su same krive za ono što im se desilo, te tako često, pri davanju iskaza, negiraju ili minimiziraju dela okrivljenog. Plaše se osude okoline i povratka u svoju porodicu gde će morati da odgovaraju na pitanja gde su bile, čime su se bavile, šta im se dogodilo i zašto nisu donele novac zbog koga su i pošle na put.
Iz prakse su poznate situacije da su žrtvama koje su se odlučile da svedoče upućivane stalne pretnje, a pretnje su stizalie čak i njihovim porodicama u matičnim zemljama (u vreme dok u drugoj zemlji traje postupak protiv trgovaca ljudima), što govori o odličnoj povezanosti i informisanosti svih koji učestvuju u lancu trgovine ljudima.
Po povratku kući čeka ih situacija od koje su i pobegle: loše materijalno stanje, nezaposlenost, porodica koja od njih očekuje zaradu i, naravno, isti ljudi koji su ih vrbovali i prvi put, obećavajući posao. Stoga se često dešava da neke devojke i po nekoliko puta završavaju u lancu trgovine, a polaze na put nadajući se da im se ovoga puta neće ponoviti isto.